U ishrani se konzumira kao džem, ili u obliku sirupa, a korisiti se i kao ulje.
Šipak je biljka koja sadrži više vitamina C od limuna, paprike ili narandže. U tradicionalnoj medicini šipak se najviše koristio kao čaj za ublažavanje simptoma prehlade, upale grla, ali i za plućne bolesti.
U ishrani se konzumira kao džem, ili u obliku sirupa, a korisiti se i kao ulje. Male crvene bobice pored vitamina C, obiluju i kalcijumom, vitaminom A, gvožđem.
Visok procenat voćnih i pektinskih kiselina čini šipak odličnim diuretikom. Smatra se da čisti bubrege od nagomilanih toksina i na taj način podstiče ispravno funkcionisanje bubrega. U narodnoj medicini najčešće se koristi u obliku čaja od šipka za lečenje gripa i prehlade.
Sadrži velike količine vitinama C pa tako ublažava simptome gripa i snižava visoku telesnu temperaturu. Visok sadržaj vitamina C jača imunitet i štiti nas od bolesti.
Šipak je, prema nekim istraživanjima, dobro pomoćno lekovito sredstvo kod lečenja reumatskog artritisa. Veruje se da se konzumiranjem šipka jača pokretljivost zglobova, ublažava bol.
Prema nekim istraživanjima, šipak štiti ćelije hrskavice koja podupire svaki pokret kostiju. Savetuje se i konzumacija čaja od šipka kao dobra preventiva.
Šipak je dobro proučavan zbog delovanja na simptome osteoartritisa, degenerativnog oboljenja zglobova usled kojeg do oštećenja hrskavice u zglobu koji je zahvaćen promenama. Hrskavica na krajevima kostiju nam omogućava lakšu pokretljivost kostiju i sprečava direktan kontakt dve kosti u zglobu, koji nekada može biti praćen izraženim bolom i upalom.
Neke studije tvrde da su pacijenti koji su koristili suplemente na bazi šipka ublažili simptome osteoartritisa. Navodi se da su ova istraživanja bila ograničena, tako da stručnjaci nisu još u moćnosti da daju definitivnu preporuku.
Crveno-narandžastu boju šipak ima zahvaljujući karotenoidnim pigmentima kao što su likopen i beta karoten, koji štite zdravlje očiju i kože. Antioksidansi kao što su vitamin C, katehini, kvercetin i elaginska kiselina smanjuju upalne procese o štite telo od oksidativnog stresa. Vitamin C ima ključnu ulogu u sintezi kolagena.
Stručnjaci naglašavaju da sadržaj hranjivih materija u šipku u velikoj meri zavisi od zemljišta i načina uzgoja.
Hladno ceđeno ulje šipka štiti kožu od starenja. Seme šipka bogato je polinezasićenim mastima, koje štite kožu od posledica ultraljubičastog zračenja, zagađenja, dima cigareta. Neke studije govore o šipku kao sredstvu koje deluje na smanjenje bora na koži, tako što svojim delovanjem pojačava vlažnost i elastičnost kože.
Ova svojstva se pripisuju vitamina C i masnim kiselinama šipka, koje mogu da obnavljaju i štite kožu. Uočeno je i da direknta primena vitamina C na kožu značajno povećava sintezu kolagena i obnavljanje ćelija. Zbog svega navedenog smatra se da proizvodi prirodno bogati vitaminom C, kao što je ulje šipka, mogu da zaštite našu kožu od posledica starenja.
Veruje se i da ulje šipka može pomoći brže isceljenje rana. Neke studije na životinjama potvrdile su ovo delovanje.
U nekim studijama ograničenog broja ispitanika, uočeno je da su osobe koje su uzimale tablete od 100 mg šipka svakog dana značajno smanjile masnoće u predelu stomaka. Ovaj efekat se pripisuje tilirozidu, snažnom antioksidansu koji, kako se smatra, može ubrzati metabolizam masti. Ipak, od stručnjaka još nema zvaničnih preporuka, jer su potrebna dodatna istraživanja koja bi potvrdila ovo delovanje.
Konzumacija šipka može biti dobra za srce, jer snižava vrednosti holesterola i krvnog pritiska. U nekim studijama je utvrđeno da su osobe koje su koristile šipak, regulisale vrednosti krvnog pritiska, ukupni holesterol i posebno LDL ili „loš“ holesterol.
Šipak je sastavni deo mnogih poslastica, čaj od šipka ili džem su najčešći načini upotrebe. Šveđani prave supu od šipka, 100 grama šipka sadrži 162 kalorije. Na ceni je i domaći džem od šipka, koji je dosta redak jer se teško priprema, zahteva i veštinu i veliki trud od kuvara. Šipak se smatra generalno bezbednom namirnicom, ipak visoke doze vitamina C mogu izazvati stomačne probleme, mučninu, gorušicu, zatvor.
Visoke doze vitamina C mogu izazvati probleme kod osoba s kamenom u bubregu, kod pacijenata koji pate od anemije srpastih ćelija i hemohromatoze naslednog poremećaja metabolizma gvožđa.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.