Nedovoljno dokaza da društvene mreže štete mentalnom zdravlju tinejdžera

Trenutno nema dovoljno naučnih dokaza da se zaključi da su društvene mreže štetne za mentalno zdravlje mladih ljudi. Ovo je bio glavni nalaz nove studije Univerziteta u Gentu i Univerziteta u Antverpenu, kako je objavio "VRT NWS".

Po čemu se ljudi koji ne objavljuju ništa na društvenim mrežama razlikuju od drugih

"Baš kao što mnoge studije izveštavaju o negativnim, pozitivnim ili nikakvim efektima“, rekao je profesor Ernst Koster, klinički psiholog na Univerzitetu u Gentu i glavni autor studije.

Istraživači su pregledali oko 40 nedavnih studija o efektima korišćenja društvenih mreža među tinejdžerima i otkrili da su rezultati veoma pomešani. Nije mogla da se utvrdi jasna uzročno-posledična veza između korišćenja društvenih mreža i mentalnog blagostanja, prenosi Belga News Agency.

Gastroenterolog ukazao na važnost rehidratacije - naročito u letnjim mesecima

Kratkoročna istraživanja

Prema studiji, mnoga postojeća istraživanja su kratkoročna, često obuhvataju samo nekoliko dana ili nedelju dana, što autori tvrde da nije dovoljno za procenu dugoročnih efekata.

Šta bi deca iz 90-ih mogla da nauče današnju: Ne mora svaki trenutak da postane viralan

Postoji tendencija da se pretpostavi čisto negativan uticaj

"Postoji i tendencija da se pretpostavi čisto negativan uticaj kada je, u stvarnosti, efekat često veoma ograničen ili čak potpuno odsutan", rekao je Koster i dodao da su zbog toga uključili i preporuke o tome kako bi se buduća istraživanja mogla poboljšati.

Nejasnoća oko društvenih medija

Ključni problem, primećuju autori, jeste nejasnoća oko toga šta "korišćenje društvenih medija“ zapravo podrazumeva.

"Često nije jasno koje platforme, uređaji, funkcije, interakcije ili vrste sadržaja se proučavaju i kako se mere“, objasnio je Koster.

Prema istraživačima, ideja da su društveni mediji glavni uzrok problema mentalnog zdravlja među adolescentima ne izdržava proveru.

"To ne znači da problematični efekti ne mogu postojati na individualnom nivou“, dodao je Koster.

Nagle promene vremena opasne za srce: Kardiolog savetuje kako da reagujete

On je naveo primer:

"Ako se neko oseća ranjivo zbog svoje slike o sebi i stalno se suočava sa fotografijama prijatelja sa odmora, to bi moglo da ga učini da se oseća još gore“.

Ove "treće varijable“ - spoljni ili kontekstualni faktori koji mogu uticati na blagostanje - retko se uzimaju u obzir u aktuelnim istraživanjima, primećuju autori.

Tim je takođe sproveo sopstvenu studiju, ograničavajući korišćenje društvenih medija jedne grupe učesnika, dok je drugoj grupi ostavljao korišćenje neograničeno. Posle jednog meseca, nisu pronašli značajnu razliku u mentalnom blagostanju između dve grupe.

Ovo istraživanje je sprovedeno u saradnji sa Univerzitetom u Antverpenu i objavljeno je u prestižnom časopisu Nature.