Da li deca treba da igraju video-igre i od kog uzrasta? Stručnjaci podeljeni, ali u jednom se slažu

Tema igranja video-igara kod dece već godinama izaziva oštre polemike - kako među roditeljima, tako i među stručnjacima. Dok jedni upozoravaju na opasnosti ekrana i zavisnosti, drugi ističu da video-igre, ako su pažljivo odabrane i vremenski ograničene, mogu imati i razvojne koristi. 

Jedan deo stručne javnosti zauzima izrazito oprezan pristup. Američka akademija pedijatara navodi da deca mlađa od 18 do 24 meseca uopšte ne bi trebalo da budu izložena ekranima, osim u slučaju video-poziva sa članovima porodice. Za decu uzrasta od dve do pet godina preporučuje se vrlo ograničeno vreme pred ekranom, najčešće do sat vremena dnevno, i to isključivo uz edukativni sadržaj i prisustvo roditelja.

Nije sve u belom luku: Ovih pet namirnica su prava infuzija za odbrambeni sistem

Srce strada na hladnoći: Tri rana znaka infarkta koja zimi ne smete ignorisati

Psiholozi koji zastupaju ovaj stav upozoravaju da se u najranijem uzrastu intenzivno razvijaju govor, pažnja i samokontrola, te da preterana upotreba digitalnih sadržaja može negativno uticati na te procese. Harvard Health Publishing često ističe da deca koja provode previše vremena uz ekrane mogu imati poteškoće sa koncentracijom, spavanjem i emocionalnom regulacijom.

Umereniji pristup: Nije problem igrica, već način korišćenja

Sa druge strane, postoje i stručnjaci koji smatraju da pitanje nije da li deca treba da igraju video-igre, već kako, koliko i šta igraju. Psiholozi naglašavaju da umereno igranje, uz jasno postavljena pravila, ne mora biti štetno - čak ni kod dece mlađe od pet godina.

Prema ovom taboru, deca mogu da dođu u kontakt sa jednostavnim, nenasilnim i edukativnim igrama već sa tri ili četiri godine, ali pod uslovom da roditelji aktivno učestvuju u tom procesu. To znači da dete ne igra samo, već da roditelj objašnjava, postavlja granice i povezuje ono što se dešava na ekranu sa stvarnim svetom.

Potencijalne prednosti 

Stručnjaci koji vide pozitivnu stranu video-igara navode da određene igre mogu doprineti razvoju kognitivnih sposobnosti. Istraživanja ukazuju da igre koje podstiču rešavanje problema, planiranje i logičko razmišljanje mogu poboljšati prostornu orijentaciju, brzinu donošenja odluka i koordinaciju očiju i ruku.

Kod starije dece i tinejdžera, timske igre mogu imati i socijalnu komponentu - razvijanje saradnje, komunikacije i osećaja pripadnosti grupi. Nakon pandemije, pojedini stručnjaci su ukazivali da su online igre za deo dece postale jedan od načina održavanja socijalnih kontakata.

Zavisnost, san i fizičko zdravlje

Ipak, čak i oni koji nisu kategorički protiv video-igara upozoravaju na rizike. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je još pre nekoliko godina prepoznala poremećaj igranja video-igara kao zdravstveni problem. Stručnjaci naglašavaju da je rizik od zavisnosti veći kada dete nema jasne granice, kada koristi igre kao beg od problema ili kada igranje zamenjuje druge aktivnosti - fizičku igru, druženje i san.

Posebno se upozorava na igranje pred spavanje, koje može negativno da utiče na kvalitet sna, kao i na fizičke posledice dugotrajnog sedenja - od lošeg držanja do manjka kretanja.

Gde se stručnjaci ipak slažu?

Uprkos podeljenim mišljenjima, gotovo svi relevantni stručnjaci slažu se u jednoj stvari: video-igre same po sebi nisu ni dobre ni loše. Presudni su sadržaj, trajanje i uloga roditelja. Većina stručnjaka ističe da potpuno zabranjivanje igrica nije realno u digitalnom svetu, ali da nekontrolisano igranje može da ima ozbiljne posledice.

Roditeljska uključenost, jasna pravila i balans između digitalnih i "offline" aktivnosti navode se kao ključni faktori u gotovo svim analizama - od Američke akademije pedijatara do evropskih stručnih studija.

Iako mnogi roditelji, uključujući i one koji su sami gejmeri, smatraju da deca mogu da započnu umereno igranje već oko treće godine, stručnjaci upozoravaju da lično iskustvo ne može biti univerzalno merilo. Svako dete se razvija drugačije, a ono što je za jedno podsticajno, za drugo može biti preopterećujuće.

Zato se u ozbiljnim analizama ne insistira na tačnoj "dozvoljenoj" godini, već na odgovornom pristupu, u kome roditelji ne prepuštaju dete ekranu, već zajedno sa njim ulaze u digitalni svet.

Srpski "lekoviti trio": Šta slanina, mast i luk rade vašem srcu, mozgu i holesterolu?

Nije samo za mamurluk: Tečnost koju svi bacamo prava je "bomba" za krvnu sliku