Novi svetski izveštaj o Alchajmerovoj bolesti: Rehabilitacija je srž nege demencije

Rehabilitacija mora biti u srži nege demencije, ukazuje novi Svetski izveštaj o Alchajmerovoj bolesti za 2025. godinu, a srpsko udruženje za ovu bolest ističe da je rehabilitacija nedovoljno iskorišćen a potencijalno isplativ ključ za poboljšanje kvaliteta života ljudi koji žive sa demencijom.

Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest (SUAB) navodi danas da 140.000 ljudi živi sa demencijom u Srbiji i naglašava da rehabilitacija ostaje karika koja nedostaje u nezi demencije, ostavljajući mnoge bez podrške koja im je potrebna da žive dostojanstveno i nezavisno.

Novo Nordisk testira lek protiv gojaznosti u lečenju Alchajmera

Zabrinuti ste da ne dobijete Alchajmerovu bolest? Nauka nudi pomoć - počnite da hodate

To je i centralno upozorenje Svetskog izveštaja o Alchajmerovoj bolesti za 2025. godinu, koji je objavila Međunarodna asocijacija za Alchajmerovu bolest (ADI).

Rehabilitacija demencije, ukazuje se, pomaže ljudima da postignu i održe najbolje moguće funkcionisanje u oblastima života koje su im važne, omogućavajući im da ostanu što je moguće nezavisniji i učestvuju u smislenim životnim ulogama na personalizovan, ciljano orijentisan i kolaborativan način.

Nadežda Satarić, predsednica SUAB-a, navodi da u Srbiji pitanje rehabilitacije nije sistemski rešeno, te da nedostaju preko potrebne, dnevne usluge u zajednici za obolele i srodnike koji o njima brinu, poput dnevnih centara za obolele, "predah smeštaja", Alchajmer kafea, grupa podrške za negovatelje ili savetovališta za srodnike.

"Usluge koje pružaju udruženja građana, volonterski ili projektno, dragocene su, ali nedovoljne", navodi ona. 

Podmukli, tihi ubica: Sagovornici UNE objašnjavaju zašto je rak bubrega najsmrtonosnija urološka bolest

Novi svetski izveštaj predstavlja i dokaze o potencijalnoj ekonomskoj vrednosti rehabilitacije s obzirom na globalne troškove povezane sa demencijom koji će, prema procenama, dostići 2,8 biliona američkih dolara godišnje do 2030. godine.

SUAB i ADI pozivaju Vladu Srbije da uključi rehabilitaciju u nacionalno planiranje za demenciju, osigura obuku stručnjaka, pruži porodicama znanje i alate za podršku voljenima i poziva zdravstvene radnike da spremnije ponude rehabilitaciju kao deo postdijagnostičke podrške.

„Rehabilitacija vraća osećaj identiteta i svrhe“, rekla je Paola Barbarino, izvršna direktorka ADI, ističući da čak i najmanji pomaci mogu transformisati živote.

Hrana za mozak: Šest namirnica za bolje pamćenje nakon 60. godine

Satarić ukazuje da ljudi mogu dobro živeti sa dijagnozom dugi niz godina uz odgovarajuću podršku, a rehabilitacija može to olakšati.

"Tražimo da zdravstveni sistemi proaktivno ponude rehabilitaciju za demenciju, kao što bi to učinili za bilo koje drugo stanje poput respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Vreme je da rehabilitacija postane rutinski deo nege demencije i u Srbiji", zaključuje ona. 

Ova biljka povećava pamćenje za 75 odsto: Ako je koristite na jedan način, čini čuda

Zabrinjavajuće saznanje o Alchajmeru: Naučnici pred novim izazovom