Počela sezona krpelja: Koje posledice možete da imate od nestručnog odstranjivanja

Sa dolaskom prvih toplih dana pojavili su se i krpelji, čiji ubod na koži može da prođe bez posledica, ali može i da prenese lajmsku bolest, a evo koji simptomi je otkrivaju.

Koliko je krpelja u Srbiji zaraženo i koliko njih su potencijalni prenosioci Lajmske bolesti ne postoje precizni podaci.

Istraživanja rađena za Beograd pokazala su da je jedna trećina krpelja zarazna, odnosno da mogu da prenesu tu bolest. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović - Batut“, u Srbiji se godišnje u proseku prijavi oko 800 obolelih od Lajmske bolesti u svim starosnim kategorijama.

Kako se vade krpelji?

Krpelj se može izvaditi i bez lekarske asistencije uz pomoć obične pincete. Potrebno je da ga pincetom uhvatite što bliže koži. Laganim pokretima uz blago okretanje levo desno izvadite ga iz kože.

Ukoliko deo krpelja ostane ispod kože videće se mala crna tačka, koju je potrebno izvaditi iglom i pincetom. Nikada nemojte krpelja natapati alkoholom, uljima, benzinom i drugim tekućinama pošto će tako samo da ispusti toksične materije u vaš organizam.

Šta posle ujeda?

Ukoliko je krpelj koji vas je ujeo bio zaražen postoji rizik od javljanja lajmske bolesti. Simptomi bolesti se mogu javiti i do mesec dana kasnije. Zato je važno da vodite evidenciju o ubodu krpelja i doktora obavestite o tome ukoliko je došlo do javljanja simptoma.

Od crvenila do invaliditeta

Najpre se javlja bubuljica oko koje se pojavljuje crvenilo u koncentričnim krugovima. Do toga može doći tri dana posle uboda, ali i čitavih 32 dana.

Narednu grupu simptoma čine svrab, žarenje, uvećane i bolne limfne žlezde, povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, prenosi Blic.

Ukoliko se ova bolest ne leči, može doći i do promena na nervnom sistemu, otoka na zglobovima, poremećaja ritma srca, što u nekim slučajevima može da prouzrokuje trajnu invalidnost.

Na VMA možete proveriti da li je krpelj bio zaražen

Analize na prisustvo bakterije borelija burgdorferi, uzročnika lajmske bolesti, rade se u Institutu za epidemiologiju VMA.

"Donošenje krpelja na analizu jeste naša preporuka, ali ne spada u obavezan vid zdravstvene zaštite. To je usluga koja se u Institutu za epidemiologiju VMA naplaćuje. Pacijenti mogu sami da se odluče da li žele da krpelja donesu u VMA, provere da li je bio zaražen i da li treba preventivno da piju antibiotike ili će da se jave svom izabranom lekaru u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, pa da u dogovoru s njim sprovode neke druge mere prevencije. Naš savet jeste da se svaki krpelj proveri kako bismo znali da li je potrebno da se piju antibiotici ili ne, jer ne mogu se bespotrebno davati antibiotici ako najveći broj krpelja ustvari nije zaražen", objašnjavaju u Institutu za epidemiologiju VMA.