Prekomerna upotreba ekrana iscrpljuje mozak - kako da zaštitimo mlade?

Stalna izloženost pametnim telefonima i društvenim mrežama preopterećuje naše mozgove, iscrpljuje dopamin i menja način na koji funkcionišemo. Zbog toga se osećamo prestimulisano i odvojeno od stvarnog sveta.

Na ovu "dopaminsku krizu" upozorava neuronaučnik T. Dž. Pauer, osnivač The DOSE Lab-a, koji je o problemu modernog doba govorio u popularnom podkastu "The Problem With…" voditelja Džejmsa Smita.

Masovno gašenje u Australiji: Deaktivirano skoro pet miliona naloga tinejdžera

Dopaminska kriza modernog doba

Dopamin je neurotransmiter ključan za sistem nagrađivanja u mozgu i reguliše raspoloženje, motivaciju i učenje. Oslobađa se kada osetimo zadovoljstvo, ali neprestani priliv digitalnog sadržaja, od smešnih video-snimaka do lajkova objava, dovodi do prezasićenja, prenosi Index.hr.

Pauer, autor bestselera "The DOSE Effect“, tvrdi da su naši mozgovi, stari 300.000 godina, "oteti“ tehnologijom starom tek nekoliko decenija.

Deca koriste društvene mreže uprkos zabrani: Kakvo je situacija u Australiji nakon uvođenja novih mera

"Ako imate problema s koncentracijom, svakodnevne zadatke doživljavate kao iritantne i osećate da je život manje prijatan, dosadan i monoton, onda imate sagorevanje dopamina“, objašnjava Pauer.

Prema njegovim rečima, većina ljudi imala bi koristi od digitalnog detoksa kako bi se nivo dopamina vratio u normalu.

Zastrašujući podaci: Deca doslovce "prže mozak" na društvenim mrežama

Zarobljeni u svetu ekrana

"Naši preci doživljavali su samo nekoliko skokova dopamina dnevno, dok savremeni život donosi stotine, ostavljajući mozak prestimulisanim i bez motivacije“, kaže Pauer.

On opisuje tipičan dan:

"Probudite se i zgrabite mali ekran, provedete deset sati zalepljeni za srednji ekran, odugovlačite na malom ekranu, zatim se opustite uz veliki ekran i na kraju legnete u krevet s malim ekranom. To je danas ceo naš život – ekrani koji se smenjuju tokom celog dana, svakog dana“, kaže on.

Voditelj podkasta Džejms Smit priznaje da i sam oseća posledice, jer mu ceo posao zavisi od tehnologije. Svoj večernji ritual gledanja Netfliksa uz istovremeno skrolovanje po telefonu opisuje kao "umirujuć i kompulsivan“, dodajući da mu telefon "leži na grudima“ dok gleda televiziju.

"Nekih dana to može biti najbolja stvar na svetu, ali drugih je to kao umiranje, samo polako", kaže Smit.

Digitalna epidemija razdvajanja: Stručnjaci za UNU o tome kako tehnologija menja naše odnose

On kaže da ponekad mora da izađe iz kuće, prošeta do plaže i tek kada zaroni pod vodu shvati da polovina tih trivijalnih gluposti uopšte nije važna… previše vremena provodim besmisleno skrolujući u potrazi za dopaminom i to je, iskreno, depresivno.

Zabrana telefona u školama, nema korišćenja ni na odmoru: UNA pita - kako bi taj zakon funkcionisao u Srbiji?

Posledice po stvarni život i odnose

Ova zavisnost od ekrana ne utiče samo na produktivnost.

"Stalna upotreba telefona i sveprisutno snimanje povećavaju strah od društvenog preuzimanja rizika, slabe samopouzdanje, motivaciju i otpornost“, dodaje Pauer.

Posebno je zabrinut zbog uticaja onlajn pornografije na stvarne odnose.

"Korišćenje pornografije kao podrazumevane opcije nije bezazlena navika, već preoblikuje način na koji se ljudi upoznaju, flertuju i povezuju“, kaže i dodaje da mnogi biraju ekrane umesto stvarne intime, a to iskrivljuje očekivanja – što više golih tela vidite na ekranu, manje ćete ih viđati u stvarnom životu.

Kako zaštititi nove generacije?

Posebnu brigu predstavljaju deca i tinejdžeri. Prosečna starost u kojoj deca prvi put vide pornografiju je 13 godina, a T. Dž. Pauer podržava odluku australijske vlade o zabrani korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina.

"Nema šanse da dete provede šest ili sedam sati pred ekranom, a da ne razvije neki vid problema s mentalnim zdravljem, bilo da je reč o anksioznosti, lošem raspoloženju ili čak depresiji“, dodaje.

Australija uvodi zabranu društvenih mreža za tinejdžere: Meta počela da blokira naloge

Kao neko ko želi da postane otac, ističe da će vrlo pažljivo razmišljati o pristupu svog deteta ekranima.

"Ne možemo vratiti duha u bocu, ali ponekad ga možemo nakratko vratiti i dati našim mozgovima predah“, kaže on.

Kako se odupreti i vratiti ravnotežu

Pauer i Smit ističu da je dosada ključna za ponovnu izgradnju fokusa i predlažu jednostavne korake za smanjenje zavisnosti od dopaminskih skokova koje pružaju ekrani.

Po čemu se ljudi koji ne objavljuju ništa na društvenim mrežama razlikuju od drugih

Pet koraka za digitalni detoks:

1. Ostavite telefon u drugoj sobi i uključite štopericu.
2. Zatim se kratko istuširajte kako biste započeli proces smirivanja mozga.
3. Obavite manji kućni posao, poput slaganja sudova u mašinu za pranje, kako biste dodatno umirili mozak.
4. Zatim se opustite uz aktivnost koja vas raduje, poput kuvanja, razgovora, gledanja filma ili čitanja knjige.
5. Vratite se telefonu i proverite koliko je vremena prošlo. Cilj je postepeno produžavati vreme koje možete provesti bez njega.

Prirodni načini za podsticanje dopamina

Osim digitalnog detoksa, nivo dopamina može se uravnotežiti i prirodnim putem. Boravak na dnevnom svetlu i u prirodi dokazano pomaže, kao i redovno vežbanje koje podstiče oslobađanje ove važne hemikalije. Ishrana bogata proteinima, poput piletine, jaja i orašastih plodova, obezbeđuje telu gradivne elemente za dopamin.

Umorni ste od brojanja kalorija? Evo kako da praznike provedete bez osećaja krivice

Kvalitetan san je takođe ključan, zbog čega je važno izbegavati ekrane pred spavanje. Aktivnosti poput meditacije, slušanja muzike, druženja s prijateljima i bavljenja hobijima prirodno podstiču osećaj zadovoljstva i motivacije.

"Danas bi gledanje u vatru, kao nekada možda bilo mnogo zdravije nego gledanje u ekran“, zaključije on.

Nije samo umor u pitanju: Skriveni razlozi zbog kojih nema varnica u spavaćoj sobi