Iako ovaj sindrom sam po sebi nije medicinsko stanje, lekari ga često koriste da objasne gubitak osećaja za vreme
Ako stalno kasnimo, možda patimo od malo poznatog sindroma hroničnog kašnjenja, navodi britanski list San.
Kako objašnjava psiholog Beki Spelman, sindrom hroničnog odlaganja odnosi se na nemogućnost prepoznavanja koliko je vremena prošlo ili procene koliko će nešto trajati.
Tako možemo da se nađemo kako trčimo do autobusa u poslednjem trenutku, ne poštujemo rokove na vreme, ili mislimo da će nam za određeni zadatak trebati 30 minuta, a zapravo će nam trebati dvaput više vremena.
Iako će ga skoro svaka osoba donekle doživeti tokom svog života, sindrom hroničnog odlaganja je zapravo trajno iskrivljena percepcija vremena, objašnjava psiholog.
Iako ovaj sindrom sam po sebi nije medicinsko stanje, lekari ga često koriste da objasne gubitak osećaja za vreme.
"Sindrom hroničnog kašnjenja je često povezan sa neurorazvojnim stanjima kao što je poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje ili ADHD“, rekao je dr Spelman, koji dodaje da to ne znači da moramo da imamo ADHD da bismo imali problema sa upravljanjem vremenom.
Kako objašnjava, sindrom hroničnog kašnjenja ponekad može da se javi i kada naš mozak pati od takozvane izvršne disfunkcije. Tada se dešava nešto što značajno ometa sposobnost našeg mozga da kontroliše i reguliše misli, emocije i ponašanje.
"Kada to počne da se dešava, može biti teško planirati, organizovati vreme ili upravljati vremenom“, dodaje psiholog.
Studije pokazuju da su i ADHD i sindrom hronične retardacije povezani sa hiperfokusom, stanjem u kojem je osoba toliko zaokupljena određenim zadatkom da bukvalno može da isključi sve ostalo. To možemo primetiti kada radimo nešto što nam se čini veoma interesantnim, a vreme kao da leti.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.