Savet nutricioniste: Jedite kao beba ako želite da smršate

Ako tražite način da smršate pre leta, možda biste želeli da razmotrite ishranu kakvu imaju bebe.

Najbolje prijateljice istovremeno pile lek za mršavljenje: Doživele teške nuspojave

Nutricionistkinja Nikolet Pejs predlaže upravo takav pristup.

"Neverovatno je da beba bez životnog iskustva može da pruži smernice za zdrav život“, rekla je Pejs, podelivši tri ključna saveta za kontrolu prejedanja.

Posne lazanje sa pečurkama: Specijalitet koji se pamti

Jedite svaka dva do četiri sata

Pejs preporučuje da započnete dan prvim obrokom u roku od jednog do tri sata nakon buđenja. Taj obrok bi trebalo da sadrži izvor proteina poput jaja, sira ili jogurta, u kombinaciji sa ugljenim hidratima bogatim vlaknima poput celih žitarica.

Ova namirnica može da ima neverovatan uticaj na ponašanje deteta: Preporučuje se da je jedete dva puta nedeljno

Dodavanje porcije voća ili povrća zaokružuje uravnotežen početak dana.

Tri do četiri sata kasnije preporučuje se supa ili salata na bazi povrća. Proteini mogu biti biljnog porekla, kao što je kombinacija žitarica, ili sa dodatkom mesa. Da biste zadržali energiju, dodajte skrob poput hleba i porciju voća.

Planirana užina u popodnevnim satima pomaže da se premosti jaz između ručka i večere, sprečavajući kasnije preteranu glad. Može biti nešto malo, ali zasitno, poput voća sa sirom, lagane salate ili smutija bogatog proteinima.

Večera bi trebalo da usledi otprilike četiri sata nakon užine. Počnite sa jednom ili dve porcije kuvanog povrća i svežom salatom. Proteini mogu biti riba ili živinsko meso, u kombinaciji sa ugljenim hidratima kao što su krompir, pasulj ili pirinač

Lagani večernji obrok, idealno dva do tri sata pre spavanja, treba da bude lagan, ali zasitan. Na primer, banana sa mlekom (bademovo, sojino ili kravlje mleko) ili nešto bogato vlaknima kao što je malo putera od kikirikija, badema ili lešnika.

Takođe, žitarice bogate vlaknima sa sojinim mlekom ili jogurtom su dobra opcija, a za nešto toplo, kakao ili čaj mogu biti odličan način za opuštanje.

Odvojte vreme za obrok

Bebe obično jedu 15 do 30 minuta. Pejs ukazuje na to da bi odraslima trebalo najmanje 15 minuta da jedu i temeljito žvaću svaki zalogaj.

Brzo jedenje otežava mozgu da registruje sitost, što može dovesti do prejedanja. Takođe, brzo jedenje može ometati pravilno varenje i uzrokovati gutanje prevelike količine vazduha, što može dovesti do probavnnih smetnji, gorušice, nadimanja i gasova.

Stručnjak upozorava: Prebrzo jedenje ima skrivene rizike

Izbegavajte grickanje iz dosade

"Baš kao bebe, slušajte prirodne signale gladi svog tela“, savetuje Pejs.

Jedite kada ste zaista gladni, a ne iz emotivnih razloga ili dosade. Pre nego što posegnete za grickalicama, zapitajte se da li imate nešto na umu ili vam je dosadno.

Ako ne osećate glad, pokušajte da uradite nešto drugo. Ako volite video igrice, igrajte ih ili ako ste kreativni, stvarajte nešto, slikajte, pišite, vajajte. Ako i dalje osećate žudnju nakon aktivnosti, uzmite malu količinu i zadovoljite tu žudnju, prenosi Index.hr.

Izvori energije: Ove namirnice efikasno otklanjaju simptome prolećnog umora