Postoji mnogo mitova o držanju dijete i hrani
Nutricionisti Sofi Bertran i Bari Strikof kažu da postoji nekoliko stvari koje bi svi trebalo da znaju o ishrani, jer nam te činjenice mogu pomoći održati zdravlje, dok nas mitovi i zablude udaljavaju od zdravlja i optimalne telesne težine. Ovo su, kažu, neki od najčešćih.
Jedna od najvećih zabluda kad su dijete u pitanju je da najviše debljaju proizvodi koji sadrže mnogo masnoća, zbog čega sve više ljudi u marketima traži one bez ili s malo masnoće, ali iz Nacionalne zdravstvene službe (NHS) kažu kako su manje količine masti u ljudskoj ishrani neophodne jer su glavni izvor esencijalnih masnih kiselina koje telo ne može samo stvoriti.
I Bertranova i Strikof tako napominju da bi čak trećina naše energije trebala dolaziti iz masti, i to iz namirnica poput orašastih plodova, semenki i avokada, ali i iz zasićenih masti. "Zasićene se masti obično nalaze u životinjskim proizvodima i dobro ih je uključiti u ishranu da bi ona bila uravnotežena, posebno omega 3 masne kiseline", rekli su nutricionisti.
Mnogo dijeta preporučuje i određeni broj unesenih kalorija što nekima može pomoći izgubiti kilograme, ali je potpuno nebitno kad je reč o zdravlju.
"Ukupni bi se unos kalorija trebalo da se sastoji od visokokvalitetnih belančevina, zdravih masti i celovitih ugljikohidrata s puno voća i povrća", kažu nutricionisti i dodaju kako je brojanje kalorija često samo "bespotrebno ograničavanje".
Čišćenje sokovima i ispijanje vode od limuna ili đumbira za "detoksikaciju tela" nutricionisti nazivaju popularnim trendovima za koje mnogi pogrešno veruju da će im pomoći u borbi s viškom kilograma.
"Bubrezi i jetra sami detoksikuju telo i nema potrebe za limunovom vodom ni sokom od celera", kažu, a najvažnije je, dodaju, redovno konzumiranje voća i povrća jer oboje sadrži vitamine i minerale koji se povezuju sa zdravljem.
"Nijedna hrana ili namirnica nema sposobnost detoksikacije ili čišćenja tela", objašnjavaju Bertranova i Strikof.
Mnogo pomodarskih dijeta sugeriše da se smanji unos ugljikohidrata, ali ako pokušavate smršaviti ne treba da iz ishrane isključiti nijednu grupu namirnica. NHS tako navodi da bi polovina dnevnog unosa hrane trebalo da budu ugljikohidrati, i to namirnice poput testenine, hljeba, krompira i pirinča.
Kad telu treba gorivo, ono će vas obavestiti i trebalo bi da ga slušate. Dijeta nas podstiče da zanemarimo glad, ali taj je instinkt pozitivan i bitno ga je prihvatiti, kažu Bertranova i Strikof, jer će inače telo ubrzo trebati još veće količine.
Gluten je samo protein iz pšenice i svega 0.5 odsto populacije zaista treba ishranu bez glutena, a za druge on nije štetan.
"To što je nešto 'bez glutena' ne znači uopšte i da je zdravo", kažu nutricionisti, a izbegavati ga trebaju samo oni koji su alergični, rekli su za "The Sun", a prenosi "Večernji list".
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.