Šta je toksička pozitivnost i zašto je toliko opasna?

Život je splet različitih okolnosti i prosto ne postoji osoba kojoj se celog života događaju samo lepe ili samo ružne stvari. Jedina razlika među ljudima je način na koji reaguju na sve te nadražaje i kako gledaju na njihov ishod ili budućnost – optimistično ili pesimistično. Psiholozi kažu da je idealna zapravo “zlatna sredina” sa malo pozitivnijim stavom.

Postoje ljudi koji jednostavno ne skidaju osmeh sa lica, šta god im se u životu dogodilo. Kada ovakav način razmišljanja potpuno isključi bilo koje reakcije osim pozitivnih, prelazi u nešto što može da bude veoma štetno za ljudsku psihu – takozvanu toksičnu pozitivnost.

Toksična pozitivnost, koja ima i brojne pristalice i promotere među lajfkoučevima i ljubiteljima moderne psihologije, uči vas da na sve gledate pozitivno, da budete zahvalni na onome što imate i, ako izgubite nešto, da budete srećni što niste izgubili više.

U suštini, ona podstiče ljude da ignorišu teške ili loše emocije, koje su sasvim normalne i prirodne. Možda ovo na prvu loptu zvuči kao dobra stvar, ali istina je da je veoma opasna.

Ovakvo razmišljanje i nametanje istog, može kod njih ljudi da stvori zabludu da su u stanju da se izbore sa problemima i nedaćama potiskivanjem negativnih emocija i njihovoim “guranjem pod tepih“. Slično tome, neprestano se nameće mišljenje da smo sami kovači svoje sreće, a to prati i čuvena floskula da je život samo 10 odsto ono što nam se događa, a 90 odsto naša reakcija na to.

Ovakva vrsta pozitivnosti gušiće negativne emocije, što može da otera u anksioznost i depresiju, a kod nekih osoba može ostaviti utisak da ponižavate njihovu tugu, vršite pritisak na njih da se pretvaraju da su srećni, čak i kada su sa razlogom tužni. Ovo dovodi do toga da se osobi koja je preživela neku tešku traumu, nameće da mora da razmišlja pozitivno kako bi prebolela, a kod nekih može čak da stvori i osećaj krivice.

Psiholozi su svakako pri stavu da je pozitivno razmišljanje korisno. Jedno istraživanje iz 2018. godine, vršeno na studentima, pokazalo je da pozitivno razmišljanje dovodi do višeg nivoa samopoštovanja, i do smanjenja suicidnih misli. Međutim, ističu i da pozitivne misli nisu nešto što možete da uključite poput mašine kada vam je potrebno. Šta više, potiskivanje emocija može da se vrati poput bumeranga, u noćnim morama, neobjašnjivim izletima agresije ili naletima tuge, prenosi Eklinika.telegraf.rs.

Kako bi se izbegla zamka toksične pozitivnosti, neophodno je da čovek prepozna i prihvati svoje negativne emocije. Sasvim je u redu plakati i biti tužan, jer je to potpuno prirodna reakcija. Jedino što zaista treba da se potiskuje jeste opsesivno razmišljanje o tim lošim događajima. Ne treba se opterećivati time kako je sve moglo da bude drugačije ili bolje.

Umesto toga, treba biti racionalan i razmisliti o tome šta je izazvalo neki problem. Ovo je naročito korisno ako se radi o gubitku posla, padanju ispita, raskida i sličnih situacija koje zaista mogu da budu traumatične i teške. Ukoliko neko ne može da se izbori sa tugom i shvata da usled toga pada u depresiju, sasvim je u redu da o svojim osećanjima i događajima koji su ih izazvali, porazgovara sa psihoterapeutom.