Stanje psihe građana: Kako reagujemo na svakodnevne strahove?

Dojave o bombama, hapšenja, sankcije, inflacija, restrikcije, prazni rafovi, rat… ljudima sa ovih prostora to su reči sa slikama, uspomenama i traumama. Ista terminologija čuje se i danas, češće nego inače. Zato se sa pravom postavlja pitanje: Koliko je važno da biramo kakve poruke šaljemo i kako da na njih reagujemo?

Ima mleka-nema mleka, inflacija raste, biće ili neće biti energenata. Pandemija, Kosovo, rat u u Ukrajini... Kako preživeti najavljenu polarnu zimu, ali i sve druge strahove? Jedan je posebno prisutan – neizveznost i manjak informacija kako će zaista to sutra zapravo izgledati.

"Ljudi od atoriteta bi trebalo da šalju umirujuće poruke, poruke koje govore da znaju šta rade, da imaju plan. Onda se ljudi osećaju zbrinuto i sigurno. Ovako se bojim da će se problemi u sferi mentalnog znanja i generalno psihopatologije samo potpirivati, raslojavati i da se suočavamo sa prilično ozbiljnim problemima na tom planu", kaže za UNU psiholog Radmila Vulić Bojović.

Ljudi sa ovih prostora bi rekli da ne pamte period bez krize i da je decenijama unazad pitanje kako napraviti strategiju preživljavanja, što se sigurno reflektuje i na današnje probleme.

"Ovde je igranje sa strahovma loše, jer su ljudi tako blizu tome da potonu. A onda se ljudi brane na različite načine, ili se prave da ništa ne vide. ili reaguju. Stres izaziva loše spavanje, stalno su na ivici incidenta, to vidite oko sebe. Ljudi se posvađaju za bilo šta, a to nije tako ranije bilo", objašnjava za UNU psiholog Žarko Korać.

Čovek je naučen da strepi, ali je važno pronaći put kako da savladamo situacije koje nisu pod našom konotrolom.

"Negde je očekivano i normalno ponašanje biti zabrinut, ali je nekorisno strepeti. Ti ionako ne možeš da utičeš na globalne trendove koji diktiraju čitavu ovu atmosfetu. Tako da, negde bi svaki čovek, po mom mišljenju i kako se ja vodim i razumem situaciju, trebalo da se okrene sebi i svojim bližnjima i da gleda da od svog života napravi najbolje što je moguće", ističe Vulić Bojović.

"Neki terapeuti kažu: 'Kad neko kaže – E sad mi je najgore u životu!, ja uvek kažem – E nije!'. Čovek uvek ima još jedan rezervoar energije", zaključuje Korać.

A ta nas je energija izvukla i oživela toliko puta…