Svi smo donori, dok ne kažemo suprotno: Ko će kontrolisati donorstvo organa u Srbiji?

Dobro je poznato da 2.000 ljudi u Srbiji čeka šansu za novi život i jasno je da mora da se poveća broj transplatacija, jer je naša zemlja na samom dnu po broju donora u Evropi.

Ipak, nekoliko pitanja ostaje otvoreno: 

• Da li je etički da se u trenutku tragedija usvajaju izmene takvih složenih zakona? 
• Ko će kontrolistati donorstvo organa? 
• Koliko verujemo zdravstvenom sistemu da upravlja našim organima?

Izmene i dopune Zakona o presađivanju organa, ali i ljudskih ćelija i tkiva, prosleđen je Skupštini na usvajanje. U zakonu se između ostalog navodi i da se "ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja - samo ako se to lice za života nije protivilo darivanju usmeno ili u pisanom obliku".

"Kada se utvrdi moždana smrt jasno je da ukoliko su ti organi u jednoj normalnoj fizološkoj funkciji, kod tog pacijenta da oni mogu da spasu i produže život kod najmanje sedam osoba", kaže kardiohirurg Miljko Ristić.

Sve to, ali kako napominje, u strogo kontrolisanim uslovima, uz koordinaciono telo pri svakoj bolnici, od iskusnih lekara, kako ne bi dolazilo do zloupotrebe.

"Iz Indije jedno vreme je bilo poznato, ako hoćete organ, idite u Indiju i kupićete ga lako, sad neću da kažem, da će tamo nekog da ubiju kako bi mu uzeli organe", dodaje Ristić.

Prema Zakonu donori organa su svi oni koji se nisu izjasnili suprotno, odnosno koji nisu potpisali izjavu o protivljenju ili koji se tokom života nisu tome javno protivili. Maloletnici  takođe moraju da daju Izjavu o protivljenju i to u prisustvu roditelja.

"I to je još jedna potvrda da mi živimo u autokratskom režimu bez trunke demoktratije, da jedan ovako važan Zakon se donosi bez stručne, bez javne rasprave", kaže narodna poslanica i potpredsednica DSS-a Tatjana Manojlović.

Oni koji čekaju na transplantaciju organa, upozoravali su da u 2022. u Srbiji nije presađen nijedan organ. Ipak nije jasno zašto su izmene i dopune tako kompleksnog Zakona poslate na usvajanje u toku dve velike tragedije koje su zadesile Srbiju.

"Na mala vrata u momentu kada je jedna ovakva tragedija, zapravo dve, koja je pogodila celu Srbiju, svakog građanina ponaosob, a naročito porodice žrtava da dok Srbija tuguje, oni donose zakone", dodaje Manojlović.

Naši sagovornici ističu da ipak treba sagledati širu sliku kada su takvi složeni zakoni u pitanju.

"Mi treba da se ugledamo koje su u Evropi na najvišoj rang listi po broju donora, a to je Hrvatska, Portugal, Holandija, kakvi su njihovi zakoni", ističe Miljko Ristić.

"U nekim zemljama postoje takva zakonska rešenja ali je takvih zemalja vrlo malo i verovatno postoji dobar razlog zašto je tako malo zemalja sa ovakvim zakonom", zaključuje Tatjana Manojlović.

Nažalost, poverenje građana u zdravstveni sistem se dosta izgubilo, pa se zato kritički sagledava i ovaj Zakon. Do usvajanja, javnost makar ima pravo da bude obaveštena šta predstavlja Zakon o presađivanju ljudskih organa, odnosno tkiva i ćelija.