Svinjetina je stalno na meti kritika, a mogla bi da produži život

Dodavanje nemasne svinjetine u ishranu moglo bi vam produžiti život, pri čemu naučnici tvrde da minimalno obrađeni komadi mesa imaju iste zdravstvene prednosti kao leblebija, sočivo i pasulj, prenosi Net.hr.

Svinjetina je poslednjih godina često na udaru kritika, a neki naučnici čak pozivaju da slanina i šunka nose upozorenja slična onima na paklicama cigareta, ističući da hemikalije koje se koriste u procesu proizvodnje izazivaju kancer debelog creva.

Međutim, u novoj studiji američki istraživači otkrili su da uvođenje minimalno obrađenog crvenog mesa u ishranu sa naglaskom na biljnim namirnicama može imati pozitivan efekat na biomarkere kognitivnog i fizičkog starenja.

Stočari u Srbiji pred velikim izazovima: Cena žive mere pala, a meso u prodavnicima sve skuplje

Kako je sprovedeno istraživanje?

Istraživanja već dugo naglašavaju vezu između lošeg metaboličkog zdravlja i razvoja demencije, dijabetesa tipa dva i srčanih bolesti, pri čemu je gojaznost snažno povezana sa kognitivnim padom vezanim za starenje.

Objavljujući svoje nalaze u časopisuCurrent Developments in Nutrition, naučnici su proučavali zdravstvene ishode kod 36 zdravih osoba starijih od 65 godina.

Odličan saveznik svake dijete: Ovih devet namirnica vam neće nabaciti kilograme

Učesnici su nasumično podeljeni u dve grupe. Jedna grupa bila je na ishrani u kojoj je glavni izvor proteina bila minimalno obrađena nemasna svinjetina, dok je druga grupa unosila proteine iz leblebije, sočiva, graška i crnog pasulja.

Svinjetina je pripremana pečenjem u rerni, uz korišćenje samo maslinovog ulja i soli, kako bi se višak masnoće prirodno ocedio.

Tokom osam nedelja učesnici su morali da izbegavaju hranu koja nije bila deo studije, uključujući soju, govedinu, živinu, morske plodove i veštačke zaslađivače, kao i alkohol i dodatke ishrani.

Nakon osmonedeljnog probnog perioda usledio je period od dve nedelje u kojem su učesnici mogli da se hrane uobičajeno. Na kraju svake faze prikupljani su uzorci krvi radi analize različitih markera, uključujući nivoe holesterola, glukoze u krvi i feritina, koji meri zalihe gvožđa u organizmu, piše Daily Mail.

Neočekivani rezultati za mišićnu masu i holesterol

Istraživači su otkrili da su obe ishrane dovele do povoljnih promena u osetljivosti na insulin, što podržava ideju da je ishrana bogata proteinima efikasna u poboljšanju insulinske rezistencije.

Takođe, obe ishrane rezultirale su gubitkom telesne težine, ali je konzumacija svinjetine pomogla u očuvanju mišićne mase kod starijih osoba. To ukazuje na to da umerena konzumacija nemasnog crvenog mesa, poput svinjetine, može doprineti održavanju mišića tokom starenja.

Saveti nutricionistkinje: Pripazite na sledeće stavke prilikom kupovine piletine

Nivoi ukupnog holesterola takođe su opali nakon obe dijete, smanjujući rizik od srčanog i moždanog udara. Zanimljivo je da je ishrana sa svinjetinom dovela do manjeg pada nivoa dobrog, odnosno HDL holesterola, koji pomaže u sprečavanju nakupljanja plaka u arterijama.

Saba Vaezij, stručnjakinja za kliničku ishranu i koautorka studije, objasnila je značaj ovih biomarkera. „Oni su relevantni za zdravlje starijih osoba s obzirom na njihovu ulogu u srčanim bolestima, insulinskoj rezistenciji, zalihama gvožđa i neuroinflamaciji, što su sve faktori koji utiču na kognitivno starenje“, izjavila je.

Šta je zdravije - pileće belo meso ili losos?

Nije svaka svinjetina ista

Istraživači su zaključili da njihovi nalazi, u kontekstu zdrave ishrane sa naglaskom na biljnim namirnicama, podržavaju ideju da se nemasno, minimalno obrađeno crveno meso može redovno konzumirati bez štetnih metaboličkih posledica povezanih sa kognitivnim funkcijama.

Kako navode, to ima važne implikacije za javno zdravlje, posebno za starije osobe u zajednicama u kojima je crveno meso kulturološki važan deo ishrane.

Međutim, važno je razlikovati minimalno obrađeno meso od prerađenih proizvoda. Koalicija naučnika je prošle godine upozorila da je više od 54.000 slučajeva kancera debelog creva godišnje u Ujedinjenom Kraljevstvu uzrokovano konzumacijom prerađenog mesa poput slanine, kobasica i šunke.

Pre deset godina, Međunarodna agencija za istraživanje kancera Svetske zdravstvene organizacije klasifikovala je prerađeno meso kao kancerogen grupe jedan, svrstavajući ga u istu kategoriju rizika kao duvan i azbest.

Iako ova studija donosi optimistične vesti, autori su priznali i njena ograničenja, uključujući relativno kratko trajanje i mali broj učesnika.

Potrebna su dugoročnija istraživanja kako bi se utvrdilo da li ovi pozitivni efekti traju tokom vremena. Zato, iako minimalno obrađena svinjetina može imati svoje mesto u uravnoteženoj ishrani, oprez sa prerađenim mesnim proizvodima i dalje je neophodan.

Nije problem u hrani, već u kombinovanju namirnica: Ovo pravilo stabilizuje šećer u krvi