SZO: Rezistencija na antibiotike svetska zdravstvena pretnja

Neadekvatna upotreba antibiotika zbog koje dolazi do rezistentnosti bakterija na te lekove postaje globalni zdravstveni problem, zbog čega je još 2015. godine Ministarstvo zdravlja pokrenulo kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika, upravo u cilju medicinskog opismenjavanja stanovništva, rekla je nacionalni korespondent Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za antibiotike Milica Bajčetić.

Racionalna upotreba antibiotika presudna

Ministarstvo zdravlja se, u skladu sa inicijativama Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije, Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti i drugih međunarodnih zdravstvenih institucija, novembra 2015. godine prikljucilo globalnim naporima za suzbijanje antimikrobne rezistencije i racionalnu upotrebu antibiotika.

"Još 2015. godine Ministarstvo zdravlja pokrenulo je kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika upravo u cilju medicinskog opismenjavanja stanovništva, i upravo smo najviše radili sa decom predškolskog uzrasta i sa njihovim roditeljima, i upravo u tom uzrastu imamo i najbolje podatke. Uprkos kovidu, u dečijoj populaciji, ne samo da se nije povećala upotreba antibiotika, već se i smanjila", rekla je Bajčetić.

U okviru “Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije" Ministarstva zdravlja, studentske organizacije Medicinskog i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, studenti su obeležili Svetsku nedelju borbe za racionalnu upotrebu antibiotika u razgovoru sa zainteresovanim građanima.

Tom prilikom, oni su ukazali na značaj racionalne upotrebe te vrste lekova, kao i na sve neželjene reakcije koje mogu da nastanu njihovom neadekvatnom primenom.

Bajčetić je naglasila da je po tom pitanju neophodna solidarnost, ne samo u Srbiji, već u celom svetu, kako bi se sprečilo da bakterije izazovu rezistenciju na antibiotike.

Razlika između virusne i bakterijske infekcije

Ona objašnjava da je osnovni problem taj što su simptomi virusne i bakterijske infekcije slični i jako ih je teško razlikovati, te da su nekad čak i alergijske infekcije slične.

"Zloupotreba antibiotika je velika, a najveći broj neracionalno prepisanih antibiotika se ustvari da pacijentima koji imaju akutne respiratorne infekcije, koje su u više od 90 odsto slučajeva izazvane virusima. Zbog nekritičnog davanja antibiotika uglavnom za lečenje virusnih infekcija, mi danas dolazimo u situaciju da kada je zaista potreban antibiotik, a to su najstariji pacijenti, najranjiviji, mi u bolničkim uslovima izolujemo bakterije koje su multirezistentne, dakle ne deluju, odnosno, ne reaguju ni na jedan antibiotik i to na kraju može dovesti do smrti pacijenta", navela je Bajčetić.

Dodaje da je od početka kovida došlo do skoka korišćenja antibiotika, čak za 30 odsto.

"Zahvaljujući ovoj kampanji koju sprovodimo i na kojoj radimo prethodni period, mi smo taj udar amortizovali, smanjenjem korišćenja antibiotika. Ali, ako sada ne preduzmemo neke korake da ograničimo, pre svega izdavanje antibiotika bez recepta u apotekama, onda ćemo biti u velikom problemu sa rezistencijom", ističe ona.

Efikasnost probiotika upitna

Kada je reč o korišćenju probiotika uz antibiotike, Bajčetić objašnjava da se njihovim korišćenjem ne može u velikoj meri uticati na to da se vrati ravnoteža narušena korišćenjem antibiotika.

"Ako ćemo gledati sa naučnog aspekta, onda svaki čovek treba da ima svoj personalni probiotik, on može da pomogne, ali potrebno je mnogo godina da se uspostavi ta ravnoteža. Ipak, te bakterije, zdrave bakterije koje svako od nas ima su izuzetno korisne za naše raspoloženje, naš san, čak i naše ponašanje zavisi od tih bakterija jer one učestvuju u sintezi serotonina (hormona sreće).

Takođe, mnogi hormoni, poput estrogena, zavise od tih bakterija", pojasnila je Bajčetić.

Naglašava da neadekvatno uzimanje antibiotika ubija i loše, ali i te dobre bakterije, što za rezultat ima narušen balans, zbog čega mogu da se jave još teži oblici bakterija.

"Tu imamo klostirdiju koja, nažalost, kod najstarijih može da dovede i do smrrtnih ishoda", objasnila je doktorka za Tanjug.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je antimikrobnu rezistenciju (AMR) jednom od deset najvećih globalnih zdravstvenih pretnji.

U skladu sa predlogom SZO, svake godine, u periodu od 18. do 24. novembra, u svetu se obeležava nedelja svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika, sa ciljem da se skrene pažnja stručnjaka i javnosti na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove i da se poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika.