Trećina 'bolesnih' radnika u Srbiji na lažnom bolovanju: Poslodavci počeli da koriste i privatne detektive

Procenjuje se da oko 40.000 radnika otvara „lažna bolovanja“. Kako bi tome stali na put poslodavci sve češće angažuju privatne detektive. Nikola Novak iz detektivske agencije kaže da poslednjih godina ima sve više i više takvih zahteva i naveo interesante primere iz prakse. Pukovnik policije Nataša Ignjatović objašnjava ko može da bude detektiv i šta nikako ne sme da radi.

Sezonski stomačni virusi i alergije, “depresivni” septembar i “burn out” nakon godišnjih odmora – neki su od razloga što u ovo doba godine broj odlazaka zaposlenih na bolovanje u celom svetu raste.

Poslodavci dodaju – poslednjih godina raste i broj onih koji odsustvuju s posla, a da nemaju nikakve zdravstvene tegobe.

Kako zaštititi svoju zaradu na bolovanju i porodiljskom odsustvu? Stručnjak otkriva način

Procenjuje se da oko 40.000 radnika otvara „lažna bolovanja“ i to najčešće da bi radili na drugim, bolje plaćenim mestima, ili da bi napravili predah. Kako bi tome stali na put poslodavci sve češće angažuju privatne detektive.

Problemi koje prijavljaju posladavci kada su u pitanju bolovanja

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca kaže da navike da se tek tako ode na neko bolovanje, da bi se završio neki lični posao, da bi se malo i odmorilo – su iz onog vremena, kada je bilo više izvršilaca u nekom poslu.

„Sada, jednostavno firme imaju tačno onaj broj izvršilaca koliko im treba. Oni jednostavno nisu u situaciji, radi konkurencije i uopšte produktivnosti, da zaposle veći broj ljudi na nekim poslovima nego što im je to neophodno“, napominje Atancković.

I onda kada se taj broj smanji, neočekivano i u većem procentu, onda cela proizvodnja, ceo taj posao počinje da trpi. Posebno trpe i oni ljudi koji nisu otišli na bolovanje, kaže Atanacković.

Istraživali smo: Da li porodiljsko odsustvo ulazi u radni staž?

Postoji mogućnost da posladavac istraži opravdanost bolovanja, međutim, to je ipak jedan postupak koji nije toliko jednostavan i gde treba angažovati neke ljude koji bi to ustanoljavali.

Velike su štete koje pojedini poslodavaci trpe zbog takvih bolovanja. „S jedne strane poslodavac ima trošak oko toga, s druge strane poslodavac ima trošak iz razloga što mu je taj radnik neophodan, nije on neki višak, nego jednostavno on je trebao da stvori takođe višak svojim radom, tako da je to s jedne strane šteta. S druge strane je šteta i u samom procesu proizvodnja“, podvukao je Atanacković.

Poslodavci i detektivi

Da bi smanjili te troškove koje prijavljaju, posebno zbog onih koji su na bolovanjima bez tegoba, sve češće poslodavci se obrate detektivskim agencijama.Nikola Novak iz detektivske agencije kaže da poslednjih godina ima sve više i više zahteva.

„Prema nekim istraživanjima oko 40 posto bolovanja je lažnih bolovanja. I onda se javljaju poslodavci sa željom da istraže to. Bila je firma iz Vojvodine, koja ima oko 300 zaposlenih i konstantno im je oko 30 njih na bolovanju, znači, 10 posto. Ovi se vrate, ovi odu. Dešavalo se i da ljudi uzmu bolovanje, pa izađu u klub, odu na skijanje ili rade na drugim poslovima. Ni detektivi iz agencije nisu svemogući“, rekao je Novak.

Digitalizacija u srpskom zdravstvu: Ministar najavio uvođenje sistema e-bolovanja i e-kartona

Naveo je primer da ako se neko bavi IT-jem, to može da radi od kuće, pa detektivi tu ne mogu ništa.

Šta detektivi mogu, a šta ne mogu

Lažno bolovanje može da bude opasno po poslodavca, napominje Novak.

„Imao sam jedan slučaj da su na smenu u radnici uzimali lažno bolovanje, a paralelno otvorili firmu koja je konkurentna toj firmi i uzimali klijente, prebacivali sa ciljem da unište ovu firmu“, naveo je Novak.

Ako neko uzme bolovanje, dovoljno da budete ispred njegovog stana, da vidite da li izlazi, ako izlazi da li samo do lekara ili do prodavnice, dodaje detektiv Novak, uz napomenu da je bilo situacija gde ljudi lažiraju da su čak do invaliditeta došli, pa traže odštetu, prenosi RTS.

Topli obrok i bolovanje: Belgija legalizovala prostituciju, imaju pravo i na penziju

„Pa glume da ne mogu da hodaju. U stvari, radom dođemo do toga da je to sve gluma. Šta rade detektivi na terenu, ne mogu da vam otkrijem tajne“, kaže Novak.

Ministarstvo unutrašnjih poslova dva puta godišnje organizuje obuku za one koji žele da se bave tom vrstom posla.