Mnogi ne znaju da su alergični dok ih stršljen ne ubode.
Kako dođe leto, dolaze i vesti o stršljenima, pa smo ponovo mogli da čitamo o drakonskim novčanim kaznama ukoliko naudimo ovom insektu. Iz ekoloških organizacija ističu da stršljeni nisu na spisku zaštićenih vrsta, te da su, priče o kaznama izmišljene. Ipak, nisu izmišljene posledice.
Lekari širom Vojvodine apelovali su na građane da povedu računa jer su ubodi stršljena ove godine bili učestaliji.
Zabeleženo je više intervencija lekara zbog uboda stršljena, zbog toga treba biti obazriv dok se koristi poslednje parče leta u prirodi. Oko dva odsto ljudi ima intenzivnu reakciju koja se može završiti fatalno, a lekari ističu da je najopasnije ukoliko je ubod na vratu ili u usnoj šupljini, što se ponekad dešava ako stršljen boravi u voću.
"Mi ćemo onda zagristi voćku u kojoj je stršljen i onda će nas on ujesti za sluzokožu usne duplje. U tom slučaju ujed može biti opasan. Od toksina nastaje otok, znate da u usnoj šupljini nema mnogo mesta, u tom slučaju može doći do nekog gušenja. Zato je neophodna brza reakcija lekara", pojašnjava za UNU dr Biserka Obradović, lekar opšte prakse.
Međutim, mnogi ne znaju da su alergični dok ih stršljen ne ubode. Ipak, najveći procenat ljudi doživi blagu reakciju - bol ili otok, pa lekari preporučuju da se pri ruci ima lek za alergiju.
"Ako imamo neki antihistaminik, možemo ga popiti ili ako imamo neku kremu protiv ujeda insekata, možemo namazati mesto ujeda, osnovna stvar je da ne paničimo", pojašnjava dr Obradović.
A isto kažu i biolozi. Dodaju da stršljenovi prave gnezda na krovovima kuća ili u stablima, ali da oni koji nisu specijalno obučeni, ne smeju dirati gnezda stršljenova.
"Zato što oni mogu da alarmiraju druge jedinke u tom gnezdu i onda može doći do napada. U suštini, ako je tu jedna jedinka, oko vas, oko voćam, oni neće napasti. Apsolutno. Najbolje je ostati smiren. Sad, koliko je to moguće, jasno mi je da se mnogi plaše. Sami od sebe neće napasti, ali ako mi počnemo da mlataramo rukama, osetiće se ugroženo i mogu ubosti", kaže za UNU Vidak Lakušić, biolog.
Asocijacija na stršljena je dugi niz godina anafilaksa, međutim stručnjaci ističu da mnogi zaboravljaju sva njihova pozitivna dejstva u prirodi.
Sa druge strane, oni su veoma korisni insekti. Zato što imaju veoma važnu ulogu u ekosistemu, zato što se hrane nekim drugim štetočinama, insektima i zglavkarima koji prave štetu u poljoprivrednim ekosistemima.
Na internetu se pojavio i veliki broj ideja "Kako se zaštititi od stršljena uz pomoć biljaka?". Ispostavilo se da je reč samo o klikabilnim naslovima jer lavanda ili tamjan u dvorištu neće omesti stršljena ako i on hoće da poslednjeparče leta provede baš blizu vas.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.