Juče je Gradski zavod za javno zdravlje objavio da svaki peti građanin na svoju ruku i bez saveta lekara uzima antibiotike
Dan nakon što smo od Gradskog zavoda za javno zdravlje saznali da svaki peti građanin na svoju ruku i bez saveta lekara uzima antibiotike, proverili smo koliko su oni zaista korisni u borbi protiv bakterija.
Mnogi veruju da su supermoćni lekovi, a nije ni redak slučaj da ih i lekari prepisuju kada nisu sigurni oko postavljanja dijagnoze. Sve to, međutim, može da dovede do ozbiljnih posledica, posebno kada ih koriste deca.
Bilo da ih je lekar prepisao ili ih, na svoju ruku, dajete detetu, duža upotreba antibiotika može da napravi više štete nego koristi.
Kakve bi to posledice mogle da budu zavisi od uzrasta deteta, a još više od toga koliko dugo je koristilo antibiotike.
"Upotreba antibiotika može da poveća incidencu alergijskih bolesti, astme, može da poveća gojaznost, može da poveća i neke poremaćaje ponašanja kao što je ADHD, tako da postoji više aspekata koje mi oštetimo. To je ta kolateralna šteta jednog, ja bih rekla, "tepih bombardovanja" kad jedan antibiotik deluje", kaže vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta dr Mirjana Rajilić Stojanović.
Ono što najpre strada posle takvog bombardovanja je crevna flora. No, bol u stomaku, dijareja i slični problemi nisu poslednja stanica u tom lancu štetnih efekata. Štaviše, od stanja u crevima zavisi i sam mozak.
"Sada u poslednjih 10-15 godina, sve više i više je znanstvenih studija koje pokazuju da crevna mikrobiote utiče na razvoj brojnih neuroloških bolesti, kao što je Parkinsonova, Alchajmerove bolesti i mentalnih poremećaja, kao što je depresija, anksioznost, možda i autitistički poremećaji, itd.", kaže pedijatar-gastroenterolog UKC Ljubljana Rok Orel.
Zbog svega pomenutog sve se češće dešava da kada prepiše antibiotik lekar napomene "uzimajte i probiotik".
Koje su sve dobre strane tih obnovitelja crevne flore bila je tema naučnog simpozijuma "Mikrobiota - svet unutar nas" u organizaciji kompanije Abela farm.
"Ovaj skup ima za cilj da se razmene najnovija iskustva, najnovije znanja iz kliničke prakse, da se prenesu lekarima kako bi u svom radu i kliničkoj praksi mogli ta znanja da primene", kazao je generalni direktor Abela pharm Davor Korčok.
Na ovom, petom po redu, naučnom skupu koji organizuje Abela farm učestvovali su stručnjaci iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, a pratilo ga je više od 500 pedijatara.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.