UNA istražuje: Pokoja čašica, pa loša navika i zavisnost - zašto alkohol ne vidimo kao problem?

U društvu gde je prihvatljivo, a nekada čak i poželjno da se alkohol često konzumira - rastu generacije onih koji ne mogu da zamisle sedmicu bez ispijanja pića. Da li je to mit ili stvarna pretnja?

Akoholizam je jedno od najrasprostranjenijih oboljenja u savremenom društvu, ali se često ne shvata jednako ozbiljno kao druge vrste zavisnosti, poput narkomanije ili kockanja. Iako je poznato koje sve teške fizičke, psihološke i socijalne posledice alkohol može da izazove, u mnogim kulturama i zajednicama postoji tendencija da se konzumira bez previše razmišljanja o mogućim rizicima.

Spas za kašalj: Domaći sirup od lovora - moćan napitak od četiri sastojka

Užas u Turskoj: Za dva dana 23 osobe umrle od trovanja alkoholom

"Ruku na srce, zavisnik nikada sam ne prepozna da je zavisan. Zavisnici od alkohola se jedino na lečenje od alkohola javljaju kada imaju somatske tegobe, odnosno kada im strada pankreas i jetra, kada povraćaju i ne mogu ništa da jedu - onda se jave kod interniste, pa ovaj ukapira da ima posla sa alkoholičarom. Motiv za dolazak na lečenje je uvek porodica", kaže za UNU prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje

Sociolozi kažu da alkohol, za razliku od droga, nije samo legalan već i društveno prihvaćen, zbog čega je teško prepoznati ozbiljnost zavisnosti koju izaziva. 

Alkohol se često normalizuje i doživljava kao „sigurniji“ za konzumiranje od ilegalnih supstanci, što stvara uvrežene stavove koji umanjuju ozbiljnost alkoholizma. Stručnjaci napominju da navika kreće iz kuće, a da se potpora dobija na "ulici" kada se loše navike kamufliraju kao "šmekersko" ili boemsko ponašanje.

Koja količina alkoholnih pića može izazvati preranu smrt?

"To nije mit o nečemu velikom. Iza toga stoji strah, nesigurnost - nemogućnost da se čovek suoči sa svojim problemima, već neka vrsta bekstva. Alkohol pravi neku vrstu dopusta da budem slobodniji nego što jesam. I geneza te adiktivnosti, vezanosti za alkohol počinje i sa tim adolescentnim nesigurnostima - da li su to nekakve socijalne fobije 'Pa ja ulazim u novo društvo', pa kada popijem osećam se bolje i sigurnije", kaže za UNU Aleksandar Kontić, sociolog.

Sociološki faktori, kao što su društvene norme, kulturni obrasci i prihvatanje alkohola kao "uobičajenog" dela svakodnevnog života, igraju ključnu ulogu u umanjivanju ozbiljnosti ovog problema. 

Iako se alkoholizam često ne prepoznaje zbog činjenice da je konzumacija alkohola postala društveno prihvatljiva, važno je da razvijemo širu svest o njegovim ozbiljnim posledicama i omogućimo odgovarajuću podršku onima koji se bore sa tom bolešću.

Hirurg smrtno ozbiljan: Alkoholna pića treba da imaju upozorenje da mogu da izazovu rak