UNA istražuje: Prijateljski razgovor ili pomoć psihologa - kako da prepoznate svoju usamljenost

Da li imate osobu sa kojom možete otvoreno da razgovarate o svemu što je za vas bitno? Koliko telefonskih poziva dnevno primate? Na koliko kafa nedeljno idete? Sociolozi 21.vek nazivaju vekom usamljenosti, lekari upozoravaju na posledice po fizičko, a psiholozi po mentalno zdravlje. Saglasni su u jednom - veliki broj ljudi poriče da je usamljen, jer ih je sramota i osećaju se krivim zbog toga.

Gubitak, raskid, penzionisanje, promena posla, preseljenje, školovanje, prethodno narušeno mentalno zdravlje, roditeljstvo - neki su od najčešćih razloga za osećaj usamljenosti. Iako je češće zastupljena među mlađom populacijom, zapaža se u svim starosnim grupama.

"Svi znamo koliko je važan taj dodir i koliko je važna ta jedna socijalna komponenta kada govorimo o svim tim aspektima da ne bi imali to osećanje, a sa druge strane imamo osobe koje i pored tih socijalnih i fizičkih dodira, kontakta očima - imaju to osećanje", kaže Bojana Grbović Šlajmer, psiholog.

Ukoliko se osetite usamljeno, bilo bi dobro da pokušate da neformalno razgovarate s nekim ko vam je prijatelj. Kasnije možete da se obratite stručnjaku koji će umeti da identifikuje da li ste u nekoj fazi otuđenosti, usamljenosti ili depresivnog raspoloženja.

"Upravo ta otuđenost, usamljenost nešto što je otuđenost sigurno doprinela da veći intezitet i naravno sve veći broj mladih ljudi koji je u tom osećanju. Naravno ta virtelna komponenta jeste značajna ali u zavisnosti, ako je dnevna aktivnost u tom nekom smislu svakodnevna, onda je to veliki problem", dodaje Grbović Šlajmer.

Da je usamljenost problem modernog društva pokazuje i studija Svetske zdravstvene organizacije, koja je proglasila usamljenost za globalnu zdravstvenu pretnju. Negativne efekte izjednačavaju s posledicama pušenja do 15 cigareta dnevno. Stručnjaci kažu da osećanje usamljenosti nije razlog za dramu, već jedan od ključnih alarma koji poručuju da je vreme za buđenje.