Više od 20 posto građana Srbije gojazno: UNA istražuje - gde najviše grešimo u ishrani?

U Srbiji je više od 20 odsto stanovnika gojazno, a Sаvеtоvаlištе zа ishrаnu Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut" je povodom Svetskog dana hrane organizovao preventivne preglede radi povećanja svesti o važnosti ishrane. 

To je tema našeg otvorneog studija gde smo razovarali sa doktorkom Jelenom Kašanin.

Gojaznost u Srbiji u porastu: Adolescenti na udaru

UNA pita stručnjake: Koji faktori utiču na gojaznost i kako da svoju kilažu držimo pod kontrolom?

"Interesovanje za ove preglede je bilo veliko. Omogućili smo građanima da se jave još jedan dan, otvorili smo termine za još jeda dan. Ovo je već treće ili četvrta akcija i uvek je bilo interesovanja. Imamo zaista veliki broj pacijenata u našem Savetovalištu za ishranu, s obzirom da mogu da dođu svi sa uputom izabranog lekara. Akcije su važne kako bi se podigla svest o pravilnoj ishrani, zdravlju i o tome koliko je gojaznost štetna", započela je doktorka Kašanin.

Ona je zatim objasnila kako izgleda čitava procedura pregleda.

"Procedura počinje merenjem. Merenje podrazumeva ne samo da dobijemo podatak o telesnoj masi, nego dobijemo i podatak o viscelarnim mastima, koje su nam od velikog značaja s obzirom da su to masnoće oko organa. Onda dobijamo masnoće koje su podkožne, zatim procenat mišićnog tkiva, procenat vode u organizmu. Sve to se uzima u obzira, zajedno sa laboratorijskim analizama, koju dobijamo od pacijenata. Ako ima treba da ponese i medicinsku dokumentaciju", objašnjava ona.

Stručnjaci pojašnjavaju za UNU: Koliko je teško smršati?

Na kraju pregleda se pravi jelovnik - plan ishrane koji je individualan. Kako objašnjava doktorka, on se pravi prema godinama, polu, fizičkoj aktivnosti i životnim obavezama.

Važnost prevencije gojaznosti

Kašanin naglašava da je prevencija gojaznosti od izetnog značaja i da polako postajemo svesni toga.

"Nažalost, ima dosta ljudi koji se okreću internetu i vestima koja donose brza rešenja. Međutim, to je pogrešno i štetno u pogledu zdravlja. Potrebno je da od strane lekara prati pacijent i da se da odgovarajući način ishrane. Posledice su povišeni krvni pritisak, šećer u krvi i sve dalje pridružene bolesti, u čijoj osnovi može da bude i gojaznost, s tim što je gojaznost jedan od faktora u nastanku svih tih bolesti", kaže doktorka za UNU.

Od ključne važnosti kada je u pitanju prevencija jeste pravilna ishrana, tačnije, redovni obroci.

Zašto se plašimo lekara: Stručnjaci za UNU objasnili kako preventivni pregledi spasavaju život

"To je nešto na šta bih najviše volela da ljudi obrate pažnju, budući da je često opravdanje da brzi način života ne dozvoljava da se doručkuje ili se ruča kasno ili se spajaju ručak i večera. Naravno da postoje zanimanja gde tako i mora da bude, da ne možete baš da ručate u dva sata, što bi bilo optimalno, ali zato smo mi tu. Mi možemo da napravimo takav raspored da se ipak prevenira gojaznost i sve te zdravstvene posledice, ali da se sve to uradi na vreme. Mladi ljudi obično misle da ima vremena za to, u svojim dvadesetim, tridesetim, ali to i jeste period kada bi trebalo da počne da se razmišlja o tome jer pravilna ishrana je nešto što treba da se usvoji kao način života", ističe Kašanin.

Edukacija od malih nogu

Kako kasnije ne bi došlo do problema, doktorka savetuje da deca treba da steknu navike još kada kreću u školu.

"Deca u vrtiću imaju nutricionistu i ti obroci su još pod nekom kontrolom. Najveći problemi nastaju kada deca krenu u školu i kada društvo diktira da se ide više u pekare, da se jede brza hrana, grickalice. Da je to užina u školi, što nije, niti može neka grickalica da bude zamena za obrok. Ono na šta bi trebalo obratiti pažnju jeste da deca steknu naviku da doručkuju ujutru posle škole, a ne da im prvi obrok bude za vreme velikog odmora i da je to nešto u vidu brze hrane", zaključila je doktorka Kašanin.

Novo Nordisk testira lek protiv gojaznosti u lečenju Alchajmera

Problemi sa kilogramima nakon 40. ukazuju na nedostatak određenih vitamina