Zbog obilnih padavina komaraca sve više: Avgust najrizičniji za groznicu Zapadnog Nila

Zbog obilnih padavina na prostoru Evrope, populacija komaraca koji ne spadaju u autohtone vrste sve je veća, kao i rizik od zaražavanja bolestima koje ovi insekti prenose.

"To su dve vrste, onaj čuveni azijski tigrasti komarac o kome se dosta priča, i još jedna vrsta, azijski komarac iz žbunja ili Aedes japonicus. Ono što je karakteristično za ove introdukovane vrste komaraca je da su one izuzetno prilagodljive. Zato su i uspeli tako da se prošire. Oni prilagođavaju svoj životni ciklus i neke svoje osobine staništu na koje dolaze. Jesu otporniji i jesu agresivniji", rekla je za RTS dr Snežana Tomanović iz Instituta za medicinska istraživanja.

Komarci mogu prenositi različite bolesti, uglavnom virusne etiologije. U našoj sredini, jedina bolest koja je zabeležena, (a koju prenose komarci), za sada je groznica Zapadnog Nila. Pored ove bolesti postoje i druge, kao što su Denga, Čikungunja, Usutu virus, Malarija, istakla je dr Slavica Marić, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Groznica Zapadnog Nila je infekcija koja se na našim prostorima prvi put pojavila 2012. godine. U 80 odsto slučajeva protiče asimptomatski, oko 19 procenata zaraženih ima simptome poput gripa, koji traju nekoliko dana. Manje od jedan odsto obolelih ima težu kliničku sliku: od meningitisa, encefalitisa, do paralize.

"Kada govorimo o podacima za Beograd, veće epidemije su registrovane 2013. godine, 2018. godine i, evo, prethodna godina (2012. ovo je lapsus) je takođe bila epidemijska godina po pitanju ovog oboljenja. Na teritoriji Beograda je prethodne godine je registrovano 97 potvrđenih slučajeva (obolevanja od groznice Zapadnog Nila", rekla je dr Marić.

Najviše zaraženih ljudi, ali i životinja je u avgustu. Psima i mačkama preti srčani crv, parazit koji je iz Italije u Vojvodinu stigao sa lovapčkim psima.

"Psi koji su inficirani, bez obzira, ako njihovu krv uzmemo i damo psu koji je zdrav - zdrav pas se neće razboleti. U svemu ovome nam je neophodan komarac koji u svojoj pljuvačnoj žlezdi, prilikom uzimanja krvi, prosto aktivira tu larvu koju je slučajno uzeo. Srčani crv nažalost, parazitira u krvotoku koji se nalazi u samim plućima, odnosno u krvnom sudu koji iz desne komore vodi krv u pluća, gde bi krv trebalo da ide na oksigenaciju", istakao je prof. dr Predrag Stepanović sa Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Suzbijanje komaraca ranije se vršilo zaprašivanjem iz vazduha, danas sa zemlje. Uporedo sa tim radi se na čitavom nizu inovativnih metoda, a jedna od njih je sterilisanje mužjaka gama ili rendgenskim zracima.