Živimo sa slušalicama u ušima: Stručnjaci za UNU objašnjavaju šta to radi našem sluhu i mozgu
Slušalice mnogima postale način da se isključe od gužve
Autor: Nađa Obradović
22.05.2026. 20:00
Podeli:
Slušalice su danas gotovo neizostavan deo svakodnevice, nosimo ih u prevozu, na poslu, tokom treninga, pa čak i kod kuće. Ali da li konstantna izloženost zvuku utiče na naš sluh, koncentraciju i mozak više nego što mislimo? Stručnjaci upozoravaju da sve više mladih razvija probleme sa sluhom, dok tišina postaje nešto na šta se sve teže navikavamo.
Za mnoge, slušalice su postale stalni pratilac. Bilo da slušamo muziku, telefoniramo, ili slušamo neki razgovor, zvuk je gotovo neprekidno prisutan, a korišćenje slušalica često postaje navika o kojoj se i ne razmišlja.
Slušalice su mnogima postale način da se isključe od gužve, buke i svakodnevnog stresa. Međutim, stručnjaci upozoravaju da dugotrajno korišćenje može ostaviti posledice na sluh, čak i kada zvuk ne deluje preglasno. Problem je, kako kažu, što su uši satima izložene konstantnom pritisku i stimulaciji.
"Kada neko koristi slušalice, a danas nažalost sve više mladih koristi takozvane bubice, dakle in ear, onda zvuk ulazi samo kroz vazdušni put, dakle zaobilazi koštani, Na taj način dobijamo mnogo veći potencijal stvaranja zvuka i pritiska kako na srednje uvo, tako i na unutrašnje, a samim tim, sluh biva stalno pod pritiskom, pod opsadom na neki način", rekla je za UNU ORL doktorka Marija Komadina Vuković.
I dok se najčešće govori o uticaju na sluh, stručnjaci ističu da konstantni audio-sadržaji utiču i na mozak. Neprekidna potreba za muzikom, podkastima ili snimcima dovodi do toga da sve ređe provodimo vreme u tišini, zbog čega mozak gotovo da nema trenutak potpunog odmora.
"Preko slušnog aparata dobijamo dosta informacija. Onda kad se procesuiraju te informacije može da dođe i do nekih psihičkih poremećaja. U principu problem sa tim audio stimulansima jeste što su najjače subliminalne poruke. Postoje moždani talasi koji imaju veliku amplitudu, a malu frekvenciju, znači retki su ali su dugački, i postoje brži koji imaju malu amplitudu, ali veću frekvenciju", rekao je za UNU psiholog Željko Mašović.
Stručnjaci objašnjavaju da mozak različito reaguje na stalne audio-stimulacije, zbog čega dugotrajna izloženost zvuku može negativno uticati na koncentraciju, odmor i osećaj stalnog zamora. Zato upozoravaju da je važno praviti pauze i povremeno ostaviti prostor za tišinu, na koju se, čini se, sve teže navikavamo.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
