Tokom proteklih nekoliko nedelja, naučnici su na brojnim lokacijama uradili testove kako bi procenili zdravlje platipusa pre njihovog premeštanja u novo stanište
U poslednjih 50 godina, čovek je toliko uništavao prirodno stanište platipusa, odnosno kljunara, da je izumrlo čak 40 odsto te životinjske vrste. Da bi je sačuvali, naučnici su je ponovo nastanili u nacionalnom parku južno od Sidneja.
Kljunar, u Kraljevskom nacionalnom parku, nije potvrđeno da je viđen od '70-ih godina prošlog veka. Sve do ove sedmice, kada su četiri ženke puštene na slobodu.
"Ponovno vraćanje platipusa postaće stvarno značajan način za očuvanje te vrste. Zbog očekivanog povećanja ozbiljne suše, verovatno će se i neki od njihovih domova osušiti, što znači da ćemo morati da intervenišemo i da ih premestimo u područja gde mogu da napreduju. Ovaj projekat je zaista važna odskočna daska", ističe naučnica u Centru za ekosisteme Tanil Houke.
Još šest kljunara, dve ženke i četiri mužjaka, biće pušteno u park, koji je osnovan pre više od 150 godina i koji se nalazi na oko 35 kilometara južno od Sidneja.
"Ideja je da se platipus sada ponaša kao vodeća vrsta - to je kao naša koala koja živi na obalama reka u Australiji. Nadamo se ćemo zaista uspeti da promovišemo zdrave reke i važnost njihovog očuvanja – posebno u okolini Sidneja, gde toliko ljudi može da dođe i vidi ove životinje", ističe naučnica.
Tokom proteklih nekoliko nedelja, naučnici su na brojnim lokacijama uradili testove kako bi procenili zdravlje platipusa pre njihovog premeštanja.
"Gledamo u kakvom je stanju platipus pre nego što odlučimo da ih preselimo na drugo mesto. Na prvi pogled posmatramo krzno. Gledamo i nokte, jer su im oni važni zbog kopanja jama, pa mogu i da se polome. Posmatramo da li ima bilo kakvih naznaka ožiljaka na repu. Zaista biramo najbolje, dakle zdrave kljunare", objašnjava naučnik u Centru za ekosisteme Džilad Bino.
Ovo je prvi pokušaj njihovog ponovnog oživljavanja i dolazi u vreme kada je ova poluvodena životinja sve više ugrožena uništavanjem staništa, degradacijom reka, divljim grabljivcima i ekstremnim vremenskim prilikama, kao što su suše i šumski požari.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.