Lavovska borba Ivane Jović za srećan kraj: Na čemu je mama jedne Petre doživotno zahvalna?

Čehov je pisao "Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu", a ta jedna velika želja se u ovoj godini ostvarila Ivani Jović. 

Zahvaljujući brojnim donacijama, ali i Vasilisu iz Belorusije, ona može nesmetano da nastavi da uživa u životu. 

U okviru kampanje "21 dan zahvalnosti" pogledajte kako izgleda lavovska borba za srećan kraj.

Nastavljamo da širimo krugove zahvalnosti: Druga nedelja inicijative UNA TV "21 dan zahvalnosti"

Upoznali smo Ivanu u toku 2022. godine, u jeku njene borbe sa zdravstvenim problemima. Tada se njeno ime nalazilo na listi čekanja organa, i to bubrega. Svaki put kada bi joj zazvonio telefon, ona se nadala da će to biti "Poziv koji život znači".

"To je život pun odricanja, pun ograničenja i u vremenu i u hrani, i u piću. Sama ta činjenica da ste vezani za bolnicu da sam svaki dan tamo po nekoliko sati, umesto sa svojim detetom. Petra ima sada četiri i po godine, a ona više nikada to neće imati meni čini da se osećam dodatno loše", počinje svoju priču za UNU predsednica Udruženja "Donorstvo je herojstvo" Ivana Jović.

Još tog dana u parku smo mogli da se uverimo u Ivaninu snagu i da vidimo da, ako neko voli život, to je ona. Ne samo život, već i porodicu, ćerku, posao, kolege, prijatelje,  putovanja i planinarenja.

Od tada do danas je prošlo skoro dve godine.

"Bila je mnogo drugačija situacija, sećam se tada udruženje je organizovalo neku konfereciju povodom Svetskog dana bubrega i tada sam dve i po godine bila na dijalizi i bila sam na listi čekanja za transplataciju organa, očajna kao uostalom i ostali pacijenti", priča Ivana.

No, budući da je naša zemlja na poslednjem mestu u Evropi po donorstvu, da 2.000 ljudi čeka na organ, da se na godišnjem nivou uradi samo jedna operacija - Ivana je nastavila svoju lavovsku borbu u drugoj zemlji. 

"Tako da sam ja i još neki pacijenti otpočela akciju prikupljanja sredstava za transplataciju u Belorusiji, zemlji koja je 1.500 kilometara udaljena odavde i neka tri meseca sam skupljala sredstva", nastavlja Ivana.

U borbi za 100.000 hiljada evra, uz mnogobrojne donatore, porodicu i prijatelje, značajnu sumu je izdvojila i porodica Karić  koja je za Ivaninu priču saznala iz medija. Bila je velika borba: trebalo je stići u Belorusiju za samo 15 sati, jer je to bio rok od trenutka kada je pronađen organ za transplantaciju. Nije bilo jednostavno pronaći avio-prevoznika, potom i preći granicu peške i dovesti se do Minska.

"Božje delo, ne mogu to drugačije da objasnim, nego kao čudo jedno to je sve meni bilo od prvog trenutka nemoguće, baš taj korak kako stići do tamo dodatno je izazivao neke brige i strahove, ali kao što piše u Bibliji preko 300 puta 'Ne boj se"'", ističe ona.

U Belorusiji je procedura za transplataciju organa mnogo jednostavnija nego kod nas. Kao predsednica Udruženja "Donorstvo je herojstvo", Ivana se zalaže za to da se sve pojednostavi i u Srbiji. 

"To je i apel našeg udruženja jeste koordinisan pristup transplatacijama, da se uvek postavi to pitanje, da se traži saglasnost sa jedne strane, a sa druge strane nacionalna kampanja, pre svega Ministarstvo zdravlja koje bi trebalo da pokrene takvu jednu kampanju koja mora da bude kontinuirana i da mi svi zajedno radimo iz udruženja, medija, svakako i verske zajednice", zaključuje Ivana Jović za UNU.

Dok uživa u svom drugom životu sa ćerkicom Petrom, Ivana podseća da u Srbiji trenutno 30 mališana čeka na donaciju organa. Uz jedno "DA" i saglasnost porodice,  jedno srce koje stane može nastaviti da kuca u grudima nekoga kome to znači novi život.