Ako se selite iz Srbije penzija može da vam bude manja: Evo ko gubi pravo na doplatu do garantovanog minimuma

Kakva su prava i obaveze primaoca najniže penzije ukoliko planiraju da se presele iz Srbije? Da li je samo potrebno obavestiti penzijski fond o promeni adrese da bi prinadležnosti stizale na novo prebivalište, ili se ipak nešto menja i u samom iznosu primanja penzionera?

Penzioner iz Loznice upravo to planira ovih dana, pa traži savet od Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje šta i kako treba da uradi.

Kolika je najniža, a kolika najviša penzija u Srbiji? Velika razlika između zaposlenih i poljoprivrednika

Kako se zapravo računa penzija u Srbiji? Četiri stvari određuju koliko ćete novca primati

Razmatra, kako navodi u pismu, mogućnost da se iz Srbije preseli u Hrvatsku. Prima najniži iznos penzije, pa ga zanima da li bi se u slučaju preseljenja nešto promenilo, odnosno da li bi izgubio pravo na tu razliku do najnižeg iznosa penzije?

U Srbiji danas najniži iznos penzije prima oko 243.392 penzionera, s tim što treba naglasiti da svi oni nisu socijalno ugroženi, već da im je to samo deo primanja za staž ostvaren u Srbiji, a najveći deo njih pored toga prima i inostranu penziju pa je ukupan zbir penzije daleko veći od minimalnog.

Može li se u penziju bez dana radnog staža? Postoji način, ali jedan uslov morate da ispunite

"Na isplatu najnižeg iznosa penzije može da utiče prebivalište penzionera, u zavisnosti od toga šta propisuje konkretan sporazum o socijalnom osiguranju. Odredbe svih sporazuma zaključenih između država koje su nastale na prostoru bivše SFRJ propisuju da korisnicima koji žive u inostranstvu može da pripada samo iznos koji su zaradili, bez garantovanog dela, odnosno bez razlike do najnižeg iznosa penzije. Dakle, u ovom slučaju, ukoliko bi se penzioner preselilo u Hrvatsku, ne bi imao pravo na najniži iznos penzije, već bi se isplaćivao iznos koji je obračunat na osnovu navršenog penzijskog staža i ostvarenih zarada", odgovaraju iz penzijskog fonda, prenosi Politika.

Važno je naglasiti, ističu, i da se mogućnost isplate najnižeg iznosa penzije ceni po prebivalištu, a ne po tome da li se isplata penzije obavlja u Srbiji ili u drugoj državi.

"Drugim rečima, korisnik penzije koji ima prebivalište u Hrvatskoj može da ovlasti drugo lice da prima penziju u Srbiji, ali on svakako neće više imati pravo na zagarantovani najniži iznos penzije", objašnjavaju u PIO.

Naknada do najnižeg iznosa penzije (odnosno pravo na najniži iznos penzije) predstavlja zakonsku doplatu kojom država dotira primanja penzionera ukoliko je njihova penzija obračunata na osnovu ostvarenog radnog staža i uplata doprinosa, manja od zakonski propisanog minimuma. Ovaj mehanizam osigurava socijalnu zaštitu kako penzioneri ne bi primali iznose koji su ispod minimalnog standarda koji država garantuje.

Zašto kirije u Beogradu ponovo skaču: Za jedan stan prijavi se i do 30 ljudi, a mesečna renta prelazi i 1.000 evra

Kada se preda zahtev za penziju Fondu PIO prvo se izračunava visina penzije na osnovu godina staža i ostvarene zarade. Ako je taj obračunati iznos, na primer, 20.000 dinara, a zakonski minimum za vašu kategoriju je postavljen na 31.092 dinara, Fond PIO automatski isplaćuje razliku (u ovom slučaju 11.092 dinara), čime se dobija pun garantovani iznos prinadležnosti.

Pravo na doplatu do najnižeg iznosa penzije nemaju svi penzioneri po automatizmu. Ako je penzioner radio u Srbiji i u inostranstvu, za obračun minimuma uzima se zbir obe penzije.

Ukoliko srpska penzija iznosi primera radi 17.000 dinara, a iz inostranstva stiže još 15.000 dinara, ukupan zbir je 32.000 dinara. Pošto ovaj zbir prelazi, primera radi, minimalna 31.092 dinara, iz Srbije će se primati samo „zarađenih” 17.000 dinara, bez prava na doplatu do minimuma.

Kupujete stan iznad lokala? Ove probleme prodavac možda neće pomenuti, a mogu skupo da vas koštaju

Dobrog majstora danas čekate mesecima: Zašto su zanatlije u Srbiji postale "deficitarna roba"