Beli luk iz Kine i Španije dominira na tržištu Srbije: Šta domaći proizvođači moraju da urade da preuzmu tržište

Proizvodnja belog luka u Srbiji može da donese ozbiljan profit, ali je za veću isplativost neophodno povećati površine i prinose, kao i obezbediti zajednički nastup proizvođača na tržištu, objašnjava Slobodan Vlajić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

"Pravi prinos koji se ostvaruje na proizvodnim površinama je negde između sedam, osam, devet, pa čak i deset tona po hektaru kod dobrih poljoprivrednih proizvođača“, ističe Vlajić.

Mesecima bez ozbiljne kiše: Zemlja u Vojvodini tvrda kao beton, oranje više nije moguće, ratari pribegavaju drugom rešenju

U šta uložiti u poljoprivredi: Jedna kultura vraća novac već za 12 meseci, a druga rađa decenijama

Kao jedan od najvećih problema izdvaja nedostatak radne snage, zbog čega su površine pod belim lukom poslednjih godina smanjene na između 1.200 i 1.300 hektara, dok sadni materijal čini oko 51 odsto ukupnih troškova proizvodnje.

"Ono što je jako bitno jest da se na samom početku koristi sertifikovani sadni materijal koji je bez prisustva patogena i koji je sortno čist, jer to je zapravo preduslov za dobru i uspešnu proizvodnju“, naglašava Vlajić.

Od čega zavisi visina zarade

Govoreći o isplativosti proizvodnje belog luka, Vlajić ističe da zarada zavisi od prinosa, tržišne cene i troškova proizvodnje, zbog čega nije moguće unapred odrediti koliku dobit proizvođač može da ostvari po hektaru.

"Pojedinih godina beli luk se prodaje za 0,8 - 0,9 evra, sada trenutno 2,2, - 2,3 evra. To je, da kažemo, velika razlika“, objašnjava Vlajić za RTS.

Srbija za poljoprivredu daje 1,4 milijarde evra godišnje, a efekti izostaju: Gde odlazi novac i zašto nema većeg napretka

Domaći beli luk, prema njegovim rečima, prednost u odnosu na uvozni iz Kine i Španije ima pre svega u kvalitetu i poreklu.

"Naš beli luk sadrži 37, 38, u pojedinim godinama 39, 40 odsto suve materije“, navodi Vlajić i dodaje da je posebno cenjen u prerađivačkoj industriji.

Prema njegovim rečima, farmaceutska industrija takođe je zainteresovana za beli luk, koji se koristi u proizvodnji kozmetičkih preparata i suplemenata, ali je za saradnju sa većim kupcima neophodno obezbediti dovoljne količine i kontinuitet isporuke.

Ističe da su za vađenje, sortiranje i sušenje belog luka i dalje potrebni dodatni radnici, ali da porodična gazdinstva i upotreba mehanizacije mogu da smanje troškove.

Kako do kupaca

Malim proizvođačima savetuje da pre ulaganja obezbede kupce i razmotre udruživanje, jer veće količine omogućavaju lakši ulazak u trgovinske lance.

"Prvo zapravo treba da se obezbedi plasman tog proizvoda. To je najbitnije“, poručuje Vlajić.

Kao najveću prepreku za saradnju sa trgovinskim lancima i prerađivačkom industrijom izdvaja nedovoljne količine i nemogućnost obezbeđivanja kontinuiranih isporuka.

"Ako hoćete da u neki trgovinski lanac uđete, morate imati količinu da biste obezbedili kontinuitet“, naglašava Vlajić.

Proizvođačima savetuje i da unapred obezbede plasman i pre početka proizvodnje provere pogodnost zemljišta, jer je, kako ističe, siguran otkup jedan od najvažnijih preduslova za ostvarivanje dobiti.

Zaboravljeni srpski delikates: Nekada je hranio pola zemlje, a danas se gaji na svega nekoliko njiva

Menja se receptura džemova: Šta donose nova pravila i kako će to uticati na cene?