Cene nekretnina su 2022. došle do usijanja: Da li nas ove godine očekuje isti scenario?

Tržište nekretnina je svuda u svetu i Evropi obeleženo rastom cena i nestabilnošću

24.04.2023. 10:28
  • Podeli:
cena nekretnina kuća pixabay-64462d97b00ea.webp Foto: Pixabay

Cene nekretnina su 2022. došle do usijanja. S početkom ove godine, čini se, počelo je hlađenje. Veće cene stambenih kredita, sporija i skuplja gradnja – glavni su razlozi što je sve više onih koji razmišljaju da investiraju u stanove.

Cene nekretnina su prošle godine zabeležile rast od gotovo 18 posto, podaci su Zavoda za statistiku, u pojedinim delovima i mnogo veći od proseka. I mi smo imali kontinuitet rasta cele prošle godine. Međutim, nekako s novom godinom, utisak je da je rast usporio, negde možda i pauzirao.

Agent za nekretnine Davorka Tasić rekla je da je sada došlo do stagnacije da smo prošle godine imali bum što se tiče cena nekretnina, a u trećem kvartalu bilo je manje izdavanja građevinskih dozvola.

"Mi ne očekujemo značajan pad cena kvadrata, ali došlo je do stagnacije, trenutno je potražnja mala. Više nema onog rasta i neće se ponoviti 2022. godina", istakla je Tasićeva za RTS.

Posle velikog buma i konstantnog rasta, teško je prilagoditi se i spustiti naglo cene i, prema njenim rečima, do toga neće doći.

Najveći rast cena beleži se u Beogradu i Vojvodini. Imali smo situaciju i da na periferiji Beograda cena premaši 3.000 evra po kvadratu. Osim njih, tu su i Čajetina, Vrnjačka Banja i Kragujevac.

"Došlo je do poskupljenja materijala posle početka ratne krize. Trenutno se manje investira. Investitori nisu sigurni po kojoj ceni će plasirati nekretnine. Beogradske opštine su u blagom trendu mirovanja, dok je primetan nagli skok cena u Nišu", istakla je Tasićeva i dodala da sve zavisi od monetarne politike.

Tržište nekretnina je svuda u svetu i Evropi obeleženo rastom cena i nestabilnošću. Po poskupljenjima nekretnina na evropskom tržištu dramatično prednjači Estonija u kojoj je prosečna cena stanova u drugom tromesečju 2022. povećana za čak 27,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. 

Slede Češka (23,1 odsto), Mađarska (22,8 odsto), Litvanija (22,1 odsto) i Irska (20,7 odsto). U regionu najveći rast beleži Hrvatska 17,3 posto.

Tasićeva ističe da naša zemlje nije izolovana, da smo u sistemu i da je na nas je uvek imala uticaj okolina, posebno američko tržište.

Napominje da se ova poskupljenja neće ponoviti i da je za investiranje uvek dobar trenutak, ali da ne može da garantuje šta će se dešavati.

 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()