Da li se gajenje malina i dalje isplati? Kolika su ulaganja, a kolika zarada

Dok širom Srbije traje potraga za sezonskim radnicima za berbu malina, a dnevnice iz godine u godinu rastu zbog nedostatka radne snage, interesovanje za ovu voćarsku kulturu ne jenjava.

Naprotiv, malina se i dalje smatra jednom od najprofitabilnijih poljoprivrednih kultura zahvaljujući visokoj tržišnoj vrednosti, snažnoj izvoznој tražnji i relativno brzom povratu investicije.

Niko neće da bere "crveno zlato": Malinjaci u Srbiji puni, a radnika nema dovoljno

Kreće kontrola malinjaka širom Srbije: Proveravaće se ko zaista proizvodi

Za razliku od pojedinih višegodišnjih zasada koji prve ozbiljnije prinose daju tek nakon više godina, maline počinju da rađaju već nakon dve do tri godine, dok punu proizvodnju dostižu u petoj godini. Tada jedan hektar može da proizvede između osam i 12 tona ploda godišnje, a u optimalnim uslovima i do 15 tona.

Pokretanje plantaže malina od pet hektara zahteva ulaganje između 120.000 i 200.000 evra. Najveći deo investicije odnosi se na kupovinu zemljišta, nabavku sadnica, postavljanje sistema za navodnjavanje i podupirača, kao i nabavku osnovne mehanizacije.

Cena zemljišta pogodnog za uzgoj malina u Srbiji kreće se od 5.000 do 12.000 evra po hektaru, dok je za zasad od pet hektara potrebno oko 15.000 sadnica. Samo za sadni materijal investitor mora da izdvoji između 30.000 i 60.000 evra.

Dodatna ulaganja uključuju infrastrukturu, navodnjavanje, ograđivanje i skladišne kapacitete. Iako prve dve godine zahtevaju kontinuirana ulaganja u održavanje bez značajnijih prihoda, situacija se menja već od treće godine.

Počela berba višanja, poznata i cena: Voćari već računaju zaradu, da li će biti zadovoljni?

Početni prinosi od 3.000 do 5.000 kilograma po hektaru omogućavaju prve ozbiljnije prihode, dok se najveća zarada ostvaruje nakon ulaska zasada u pun rod. Računica pokazuje da je upravo u toj fazi najveća isplativost.

Uz prosečnu tržišnu cenu od dva do četiri evra po kilogramu, a na izvoznim tržištima i do šest evra, godišnji prihod po hektaru može da se kreće od 16.000 do čak 48.000 evra. Kada se odbiju troškovi održavanja, neto dobit iznosi između 12.500 i 43.500 evra po hektaru godišnje.

Na primeru plantaže od pet hektara, godišnji bruto prihod u punoj proizvodnji procenjuje se na 120.000 do 180.000 evra. Nakon odbitka troškova održavanja, vlasniku ostaje između 97.500 i 157.500 evra neto prihoda godišnje.

To znači da investicija može da se vrati za svega nekoliko godina nakon dostizanja pune proizvodnje. Povrat na investiciju (ROI) procenjuje se na između 31 i 109 odsto godišnje, što maline svrstava među najisplativije poljoprivredne kulture.

Zašto maline spadaju među najzdravije bobičasto voće?

Dugoročni potencijal zarade dodatno potvrđuje računica prema kojoj plantaža od pet hektara tokom 20 godina eksploatacije može da ostvari između 1,95 i 3,15 miliona evra neto prihoda.

Pored prodaje svežeg voća, dodatni prostor za profit otvara prerada kroz zamrzavanje, proizvodnju džemova, sokova i drugih proizvoda sa dodatom vrednošću. Stručnjaci navode da upravo prerada i izvoz na premium tržišta mogu značajno povećati konačnu zaradu proizvođača.

Mogući rizici

Kao i svaka poljoprivredna proizvodnja, uzgoj malina nosi određene rizike. Kasni prolećni mrazevi, suše, bolesti i štetočine, kao i oscilacije tržišnih cena mogu uticati na profitabilnost. Dodatni izazov predstavlja organizacija berbe, koja zahteva veliki broj sezonskih radnika u kratkom vremenskom periodu.

Zahvaljujući brzom ulasku u rod, visokoj potražnji i mogućnosti ostvarivanja značajnih prihoda tokom dve decenije, maline se sve češće posmatraju ne samo kao poljoprivredna kultura, već i kao dugoročna investicija sa potencijalom za stabilan pasivni prihod, piše Kamatica.

Dobre vesti za kupce: Padaju cene na pijacama širom Srbije, evo koje voće i povrće je znatno pojeftinilo

Za 20 evra puna kesa: Cene sa grčke pijace iznenadile turiste, nektarine i trešnje bagatela u odnosu na Srbiju