Beriš: Potražnja za radnom snagom u Srbiji će do 2026. porasti na oko 144.000 radnika

Srbija prema podacima Svetske banke  ima 13. najbrži pad stanovništva u svetu, izjavio je danas stalni predstavnik u UNDP-u Jakup Beriš na Kopaonik biznis forumu i istakao da najnoviji projekti istraživanja tržišta rada pokazuju da će potražnja za radnom snagom u Srbiji porasti sa približno 125.000 radnika u 2024. na skoro 144.000 do 2026. godine.

"Sa najvećom potražnjom u proizvodnom i IT sektoru, uz kontinuirane potrebe u veleprodaji, maloprodaji i uslugama popravke automobila", rekao je Beriš na panelu "Populaciona kretanja i tržište rada: izazovi i prilike".

Da li je ovo iznenađenje: Trgovina motornim vozilima u Srbiji krajem 2024. solidno veća nego godinu pre

Paterson: EXPO je prilika da Srbija pokaže šta je sve uradila na svom putu razvoja

Kako je rekao, izazov nije samo u brojevima već i u neusklađenosti ponude i potražnje radne snage, a mlađu generaciju sve više privlače visokotehnološke i digitalne profesije, dok interesovanje za tradicionalne proizvodne poslove opada, što otežava popunjavanje kritičnih profesija.

"Trendovi na tržištu rada se razvijaju brže nego ikad i ako samo pogledamo gde je potražnja danas, uvek ćemo biti korak iza. Na primer, poslednjih godina smo videli ogromnu potražnju za IT programerima, samo da bi porast veštačke inteligencije poremetio to tržište u roku od jedne godine", naveo je Beriš.

On je rekao da bismo efikasno upravljali brzim promenama na tržištu rada izazvanim demografskim promenama treba da gledamo dalje od kratkoročnih trendova i predvidimo uticaj u narednih 10 do 20 godina.

"Zbog niskog fertiliteta i starenja radne snage, emigracije, smanjuje se broj mladih koji ulaze u radnu snagu, dok se broj penzionisanih povećava brže od naše mogućnosti da zamenimo radnike koji odlaze. Paralelno sa tim, emigracija nesrazmerno oduzima visokokvalifikovane talente, pogoršavajući nedostatak radne snage u kritičnim industrijama", rekao je Beriš.

Da bismo se prilagodili, naglasio je, moramo da pređemo sa statičnih procena tržišta rada na dinamičke analize radne snage u realnom vremenu.

"Prepoznajući ovo, UNDP radi sa Nacionalnom službom za zapošljavanje na izgradnji naprednog sistema analize tržišta rada. Ovaj sistem će obezbediti kontinuirani uvid u trendove na tržištu rada, nove potrebe za veštinama i dinamiku radne snage specifične za sektor, ne samo na nacionalnom već i na lokalnom nivou", rekao je on.

Prema njegovim rečima, samo u poslednje tri decenije, skoro 40 odsto srpskih opština izgubilo je trećinu stanovništva suočavajući se sa izazovima starenja, unutrašnjih i spoljnih migracija i nedostatka radne snage.

"Gubitak ljudskog kapitala dovodi do kontinuirane migracije, pada nataliteta i nepovoljnog tržišta rada, posebno za mlade. Ovo smanjuje ekonomske resurse i sposobnost oporavka", rekao je Beriš.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić je rekao da je je radna neaktivnost kod stanovništva jedan veoma zanimljiv fenomen u današnje vreme koji nije prisutan samo kod nas.

"Na našu žalost, imamo jedne od najviših stopa neaktivnosti u Srbiji u odnosu na ostale evropske zemlje. Zašto kažem fenomen? Pa, u situaciji kada se kompletan kontinent suočava sa manjkom radne snage, mi imamo dve grupe: jednu koja tek ulazi na tržište rada i koja je ono što bismo sad svi rekli u punoj snazi, koja je veoma neaktivna i ne samo da je neaktivna, veoma je nemotivisana da uđe na tržište radne snage, a sa druge strane imamo osobe koje su starije od 50 godina, koje su neaktivne na tržištu rada iz nekoliko razloga", rekao je Bosnić.

Jedan od razloga je što smo mi, kako kaže, u poslednjih 20 i 30 godina imali dve velike migracije našeg stanovništva iz delova naše tadašnje države.

"Tako da, to su ljudi kojima je u jednom trenutku naglo prekinuta karijera i čiji je razvoj prekinut, koji nisu uspeli na adekvatan način da se snađu i da ponovo se uključe u tržište rada i da svoje veštine i znanja prilagode tome što se od njih traži. A sa druge strane takođe imamo deo ljudi koji se u trenutku kada je naša država prolazila kroz tranziciju ili nisu najbolje snašli u tome ili su bili na pogrešnoj strani tranzicije, kojima je takođe karijera prekinuta i koji su u tom vakumu čekanja da se stvari vrate na staro, izgubili vreme i izgubili korak sa veoma brzim tempom promena, što je doveo do toga da oni sada imaju veliki problem da se uključe, a zapravo koren tog problema je motivacija", rekao je Bosnić.

Naveo je da zato mora sistematski da se radi na rešavanju problem amotivacije, a posebno osoba koje više od 20 godina ne rade. Bosnić je rekao da zato NSZ sa partnerima razvija sistem koji će uz pomoć veštačke inteligencije stvarati modele koje će pokazivati šta nama zapravo treba u odnosu na to gde se svet kreće.

Programski direktor organizacije "Tačka povratka" Uroš Živković je rekao po pitanju povratka ljudi u Srbiji da postoje određene stvari koje se dešavaju na globalnom nivou i napomenuo da, ipak, promene u Srbiji nisu dovoljni razlog da se neko vrati, isto kao što promene u inostranstvu nisu dovoljni razlog da neko ode.

"I moramo da shvatimo da ta sinergija i kompleksnost koja postoji mora da ima više različitih društvenih odgovora. Tačka povratka i ono što mi radimo je zapravo samo jedan delić tog malog kolača, ali mi je drago da smo u prethodnih pet godina mogli da učestvujemo u nekim od ovih tokova i da  dajemo možda malo drugačiju perspektivu, da odlazak nije bekstvo, kao što povratak isto nije terminalna kategorija. Mi smo tu da čujemo šta su sve stvari koje možemo da uradimo i da, pored uklanjanja administrativnih prepreka, izmena zakona, javnih politika i uključivanja u dijalog više različitih  partnera koji nikada pre nisu sedeli za istim stolom", rekao je on.

Vlahović: Srbija mora da transformiše svoju privrednu strukturu

Vučević izneo detalje o novom zakonu i podršci mladima: Stan od 100.000 evra kupovaće sa 1.000 evra učešća