Prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznosiće 3,2 odsto
Autor: Stefan Petrović
15.10.2026. 21:55
Podeli:
Dok se globalna ekonomija bori sa neizvesnostima, Međunarodni monetarni fond poslao je optimističniju poruku Srbiji – prognoza rasta BDP-a za ovu godinu podignuta je sa 3,1 na 3,3 odsto, dok se iduće godine očekuje skok na četiri odsto.
Šta ovi procenti konkretno znače za kućni budžet prosečne srpske porodice?
Prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznosiće 3,2 odsto, a trebalo bi da ostane u granicama cilja i tokom iduće godine, uz stabilna inflatorna očekivanja. Takve makroekonmomske pokazatelje pohvalio je direktor Evropskog odeljenja MMF-a Mateuš Ščurek, sa kojim se delegacija naše centralne banke sastala u Bangkoku.
„Srbija je ostvarila izuzetnu ekonomsku transformaciju, zahvaljujući snažnoj posvećenosti vođenju sopstvenih ekonomskih politika i kontinuiranom sprovođenju reformi. MMF je ponosan što je podržao Srbiju na tom putu, tokom kojeg su ojačani otpornost privrede i zaštitni mehanizmi”, rekao je direktor Evropskog odeljenja Međunarodnog moneternog fonda Mateuš Ščurek.
Prognoza o rastu BDP-a je, kažu ekonomisti, dobra vest, zasnovana na završetku pojedinih radova i nastavku realizacije javnih investicija, ali i na činjenici da je Srbiji pošlo za rukom da, sve do sada, odoleva globalnoj energetskoj krizi.
„Jezikom običnog čoveka, omogućava da ne bude visoke inflacije i da troškovi svakodnevnih potreba stanovništva budu niži. Jezikom običnog čoveka, to takođe znači da će postojati uslovi za rast plata i to da će iz tog BDP-a moći da se finansirjau različite socijalne potrebe ljudi koji nisu sposobni za privređivanje. Je li to malo? Pa nije“, smatra ekonomista Milan Beslać.
Ipak, prognoza MMF-a je kratkoročna, a na pitanje mogu li se bolji ekonomski pokazatelji u ovoj i sledećoj godini iskoristiti kao baza za dugoročan rast BDP-a, naš sagovornik kaže da se mora promeniti model.
To, prema njegovim rečima, podrazumeva dalji nastavak investicija, sprečavanje odliva mozgova, očuvanje niskog nivoa nezaposlenosti, ali i očuvanje energetske stabilnosti.
„To zavisi, pre svega, od načina rešenja statusa NIS-a, ali kako god bude rešen, procenjujem da neće doći do prodaje, da će se Rusi i Amerikanci, tu se mi ne pitamo ništa, da NIS nastavi da radi“, ističe za UNU Beslać.
Uz NIS i stabilnost tržišta, sve već navedene tačke, dodaje naš sagovornik, biće prvi test za kreatore javnih politika. A ostali će uslediti u godinama pred nama.
Iako ostvarivi, zadati ciljevi, prema rečima stručnjaka, zahtevaju ozbiljan rad, a ljudi koji će sesti u u fotelje posle vanrednih parlamentarnih izbora pred sobom neće imati nimalo lak zadatak.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
