Cene i dalje rastu, ali sporije: Šta pad inflacije znači za novčanik građana Srbije?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da je prema fleš proceni za poslednji mesec inflacija u Srbiji iznosila 1,9 odsto, uz poruku da će se država u narednom periodu baviti ekonomijom i daljim razvojem. Ako se potvrdi zvaničnim podacima, to predstavlja veoma dobar rezultat, kaže dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On navodi da to pokazuje da su cenovni pritisci značajno oslabili u odnosu na period od pre dve ili tri godine kada je inflacija bila dvocifrena.

"To znači da se Srbija vraća u zonu stabilnih cena, što je važno i za građane i za privredu. Međutim, treba objasniti jednu stvar – niža inflacija ne znači da su cene niže, već da rastu sporije nego ranije. Građani će pravi efekat osetiti tek ukoliko rast zarada i penzija nastavi da bude brži od inflacije, jer se tada povećava realna kupovna moć stanovništva", rekao je Mijušković.

Kome je Srbija najviše dužna? Objavljeni podaci javnog duga za jun

Istorijska prilika za zemlje u razvoju: Veštačka inteligencija može da ubrza rast zemalja za ceo vek

On kaže da su danas inflatorni pritisci mnogo uravnoteženiji.

"Ranije su dominantan uticaj imali rat u Ukrajini, rast cena energenata i poremećaji u globalnim lancima snabdevanja. Danas su značajniji domaći faktori poput rasta zarada, lične potrošnje i cena pojedinih usluga. Ipak, Srbija ostaje otvorena ekonomija i veoma zavisi od međunarodnog tržišta, pa bi svaki ozbiljniji rast cena nafte, gasa ili hrane vrlo brzo mogao da se prelije i na domaće tržište", rekao je on.

Građani još ne osećaju pun efekat usporavanja

Postavlja se pitanje da li se usporavanje inflacije već osećaju građana u svojim novčanicima ili su efekti još ograničeni.

Mijušković navodi da se efekti osećaju, ali ne onoliko koliko građani očekuju.

"Razlog je jednostavan – cene su i dalje visoke, samo više ne rastu istom brzinom. Građani mnogo lakše pamte koliko danas plaćaju hleb, gorivo ili račune nego kolika je zvanična stopa inflacije", rekao je on.

Sagovornik Euronews Srbija naglašava da je dobra vest da su u poslednje vreme plate i penzije rasle brže od inflacije, pa se kupovna moć postepeno oporavlja.

"Ukoliko se taj trend nastavi, životni standard će nastaviti da raste", navodi on.

Rizici i dalje postoje

Iako je inflacija usporila, postoje faktori koji bi mogli ponovo da pokrenu rast cena.

Među najvećim rizicima su međunarodna kretanja, posebno moguće promene cena energenata, geopolitičke krize i klimatski faktori koji mogu uticati na proizvodnju hrane.

"Najveći rizici dolaze iz međunarodnog okruženja. Novi rast cena nafte ili gasa, eskalacija geopolitičkih sukoba, klimatske promene koje utiču na proizvodnju hrane ili novi poremećaji u međunarodnoj trgovini mogli bi ponovo da povećaju inflatorne pritiske. Na domaćem planu važno je da rast zarada bude praćen rastom produktivnosti, jer jedino tako možemo imati održiv rast životnog standarda bez novog talasa inflacije", naveo je Mijušković.

Koji su pokretači rasta?

Govoreći o ekonomskom rastu Srbije, Mijušković je ocenio da se domaća ekonomija oslanja na nekoliko ključnih stubova – investicije, infrastrukturne projekte, ličnu potrošnju i strane direktne investicije.

"Srpska ekonomija danas počiva na nekoliko stubova. Pre svega na investicijama, koje su među najvišima u regionu i kreću se oko četvrtine bruto domaćeg proizvoda. Značajan doprinos daju i infrastrukturni projekti, rast lične potrošnje zahvaljujući većim platama i penzijama, kao i priliv stranih direktnih investicija koji poslednjih godina iznosi između četiri i pet milijardi evra godišnje", kaže on.

Izvoz i dalje ostaje važan pokretač rasta, rekao je Mijušković ali i dodao da je njegov doprinos trenutno nešto skromniji nego ranije zbog usporavanja privrede Evropske unije.

Među najvećim rizicima za budući privredni rast su oni iz spoljnog okruženja, kaže Mijušković, navodeći pre svega usporavanje evropske privrede, geopolitičke tenzije, rast cena energenata i klimatske ekstremi koji sve više utiču na energetiku, poljoprivredu i transport.

Sa domaće strane, dodaje on, najveći izazovi su nedostatak radne snage zbog demografskih promena i potreba za daljim povećanjem produktivnosti.

"Srbija trenutno ima stabilne makroekonomske pokazatelje, ali će dugoročni rast zavisiti od toga koliko će uspešno ulagati u tehnologiju, obrazovanje, inovacije i infrastrukturu. Upravo su to oblasti koje mogu obezbediti održiv privredni rast i dalji rast životnog standarda", zaključio je Mijušković.

Vučić: Inflacija u Srbiji prema fleš proceni pala na 1,9 odsto

Cene kuća u Srbiji skočile za skoro 20 odsto: Evo gde su najskuplje, a gde su najviše poskupele