Da li stiže novi finansijski potres: Države se sve više okreću trgovanju u nacionalnim valutama

Na nedavno održanim ekonomskim forumima u Aziji i Africi, primećeno je okretanje država ka upotrebi nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima, posebno u kineskim juanima. Do sada, međusobnu trgovinu obavljale su u američkim dolarima ili evrima. Šta je uzrok novih kretanja u globalnim finansijskim tokovima?

Azija se okreće domaćim valutama

Ministri finansija i guverneri centralnih banaka deset zemalja Aseana iz jugoistočne Azije, na skupu na Baliju, dogovorili su se da svoje trgovinske aranžmane obavljaju u lokalnim valutama, udaljavajući se tako od dolara, evra, jena i funte.

Predsednik Indonezije je to objasnio geopolitičkim okolnostima u svetu zbog ukrajinskog sukoba, ali i strahom od blokade međunarodnih rezervi, kao što se to dogodilo Rusiji sa oko 300 milijardi dolara prošle godine zadržanih u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi.

I članice grupe Briks iz Azije, Afrike i Latinske Amerike, takođe insistiraju na trgovini u nacionalni valutama.

Kina i Brazil su potpisali sporazum o plaćanju u juanima, što će olakšati međusobnu trgovinu, posebno u oblasti ruda i minerala, poljoprivrede i industrije, i smanjiti troškove trgovinskih transakcija, piše RTS.

Banka Bokom, kao zajedničko ulaganje Brazila i Kine iz 2016. godine, objavila je pristupanje kineskom međubankarskom platnom sistemu, alternativi Svifta, bankarskoj mreži za plaćenje odakle je Zapad isključio Rusiju.

Indija i Rusija pregovaraju oko upotrebe nacionalnih valuta u trgovinskim odnosima, posebno prilikom uvoza ruske sirove nafte.

U Južnoj Africi, gde je održan ekonomski samit Briksa, jasno je izražena namera da se sprovede industrijalizacija Afrike i okonča kolonijalna uloga ovih zemalja kao izvoznica sirovina.

Udaljavanje od dolara i evra

Ukrajinski sukob ubrzao je proces formiranja novog međunarodnog finansijskog poretka na čemu već duže insistiraju zemlje globalnog Juga, posebno one iz grupe Briks.

One su osnovale sopstvene finansijske institucije kao alternativu, Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu za koje smatraju da su pod uticajem Zapada, ali i posleratnom međunarodnom finansijskom poretku sa američkim dolarom kao vodećom valutom.

Na Boao forumu u Kini razgovaralo se o sposobnosti vodećih zapadnih ekonomija da kontrolišu inflaciju i osetljivosti finansijskog sistema posebno posle sloma američke Banke Silicijumske doline.

Pojedini američki instituti već predlažu uklanjanje spekulativnih trgovačkih banaka iz komercijalnih i drugih banaka depozitara, na način na koji je propisao čuveni američki Glas–Stigalov akt iz 1933, posle Velike ekonomske krize. Ukinut je 1999. i to je za mnoge ekonomske eksperte bio izvor finansijske krize 2008. godine.