Pokazatelji sve bolji: UNA proverava - kako će Srbija među pet najbrže rastućih ekonomija Evrope?
Sve oči uprte u Ekspo 2027 od kog se očekuje da izvrši pozitivan uticaj na srpsku ekonomiju
Autor: Stefan Petrović
13.07.2026. 21:57
Podeli:
Srbija će do 2031. godine, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, biti među pet najbrže rastućih ekonomija Evrope. Tome u prilog, kažu upućeni, govore i dosadašnji ekonomski pokazatelji. Uz to, sve oči uprte su u manifestaciju Ekspo 2027 i rezultate koje ćemo postići nakon njenog održavanja.
Kako će izgledati biznis mapa Srbije i koje bi sve delatnosti mogle da učestvuju u ekonomskom pejzažu zemlje do te 2031. godine?
Iako bi na prvi pogled prognoza MMF-a mogla da bude optimistična, u Privrednoj komori kažu da dosadašnji ekonomski pokazatelji govore u prilog da je njeno ostvarenje realno. Stopama rasta, dodaju, sustižemo zemlje Srednje i Istočne Evrope, što su dobre vesti za podizanje životnog standarda.
„Ali, treba imati u vidu da su za sada izvori rasta uglavnom unutrašnje prirode. Dakle, to su infrastrukturni projekti, to je domaća potrošnja, ali nadamo se da će se u međuvremenu desiti i oporavak evropske privrede, i da će međunarodna tražnja biti ključni izvor rasta, uporedo sa domaćim tršištem, u srednjem, ali i dužem roku“, kaže za UNU Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Tome na ruku ide i Strategija razvoja do 2035. kojom je predviđeno podizanje nivoa izgradnje infrastrukture u celoj zemlji, ali i održavanje manifestacije Ekspo u kojoj ekonomisti vide dobru priliku za sve.
„Prva faza jeste kad se nešto gradi. To je ozbiljan građevinski zahvat, mnogo ljudi radi, raznih struka, građevinskih pre svega. Zatim onaj deo kada se sam događaj odigrava, brojne generacije dolaze. To je opet generator tražnje i mogućnost da naša privreda dodatno oseti korist. I, naravno, kad se i to završi, ima i taj treći deo, šta posle. Da li smo uspeli da pronađemo još nekog partnera, potpišemo ugovor i to će, još jednom, dodati neku drugu dimenziju ovakvom projektu“, kaže za UNU finansijski strateg Vladimir Vasić.
Spisak je poduži. Tu su i automobilska industrija, proizvodnja hrane, a kec u rukavu imaju oni koji investiraju u znanje, dok u Privrednoj komori ističu da je važno i stvaranje klime za razvoj domaćih investicija. I to iz krajnje praktičnog razloga.
„Vi možete naći svoj deo u lancu snabdevanja neke velike firme, a treba da bude i politika države, mislim da se toga postaje sve više svestan, koliko je bitan nivo domaćih investicija, odnosno koliko imaju mogućnosti da naprave malu ili srednju firmu, koja bi bila snabdevač tih velikih igrača koji su konkurentni na međunarodnom tržištu“, ističe Stanić.
Takav lanac kreiranja vrednosti, zaključuje Stanić, garantuje čvrst srednji sloj koji je manje mobilan u uslovima kriza.
Drugim rečima, domaći investitor je manje spreman da napusti sopstveno tržište usled raznih potresa, što nije uvek slučaj sa velikim međunarodnim igračima. A time je i rast sve manje upitan i sve više realno ostvariv.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
