UNA istražuje: Prihodi od akciza i poskupljenja - koja rešenja država može da ponudi?

Iako je ministar finansija Siniša Mali govorio o većim prilivima u budžet i kako će posle rebalansa novac otići na veće penzije, plate i davanja, na kraju je, čini se, bilo neophodno da poslanici usvoje izmene i dopune Zakona o akcizama, kako bi se obezbedilo još para.

Ono što sve najviše brine jesu više dažbine na naftne derivate, jer to obično lančano povuče i druga poskupljenja.

Već nedeljama cena goriva ne pada, a, kako stvari stoje, ne treba se mnogo ni nadati pojeftinjenju. Od 1. oktobra stižu nove akcize koje će za osam odsto dodatno podići cene derivata nafte.

Do pre nekoliko dana ni naftaši se nisu nadali poskupljenjima, jer je svetsko tržište bilo stabilno. Štaviše, kao da su se i oni nadali nižim cenama.

"Ukoliko se troškovi stavljanja dizela na tržište budu smanjivali i cena će se sigurno smanjivati. Država takođe ima mogućnost da, ukoliko se nešto desi, smanji akcize i time smanji pritisak“, objašnjava Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Međutim, to se nije desilo, a takse na naftu, duvan i alkohol uvek su siguran priliv. Sada, u slučaju goriva, to znači da će, sa PDV-om, cena biti viša za blizu 6 dinara po litru.

„Potrebno je razmatrati u Ministarstvu finansija da punjenje budžeta bude malo drugačije raspoređeno. Pre svega, iz razloga što mi sada imamo mnogo veća poreska opterećenja na dizel nego na benzin. A od cene dizela u velikoj meri zavisi cena svega ostalog što ide kroz transport i slično“, kaže Nebojša Atanacković iz kompanije Nafta AD.

Neke zemlje iz regiona, kaže Atanacković, značajno su smanjile prihode od akciza, kako bi smanjile cene transporta.

Zauzvrat dobile su to da svi oni koji su u tranzitu baš u tim zemljama napune rezervoar do vrha.