Ipak skaču cene: Poskupela hrana i odeća u Srbiji, ali postoji i nešto što je jeftinije nego ranije

Međugodišnja inflacija je u oktobru blago ubrzala u odnosu na septembar i iznosila je 4,5 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku i navela da je na to, pre svega, uticao rast cena povrća, koji je zbog suše bio veći od očekivanog, ali to nije sve.

Šta je najviše uticalo na inflaciju u prvoj polovini 2024. godine? Zasigurno cena mesa, a i struje

Što se tiče potrošačkih cena na mesečnom nivou, one su u oktobru povećane za 0,6 odsto i to po osnovu rasta cena hrane, energenata, kao i cena unutar bazne inflacije.

U okviru cena hrane, najznačajniji doprinos mesečnoj inflaciji potekao je od rasta cena povrća, 5,2 odsto a nasuprot tome, snižene su cene voća i svežeg mesa.     

Posmatrano na međugodišnjem nivou, hrana je poskupela za 4,4 odsto

Mesečnom rastu cena energenata u oktobru je osim blagog poskupljenja naftnih derivata, 0,5 odsto, doprinela i korekcija cena grejanja, 5,2 odsto.

Prognoze stručnjaka: Domaći BDP biće u ovoj godini oko 3,5 odsto

U odnosu na oktobar prošle godine, cene energenata su u proseku gotovo nepromenjene.

Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije opredelili su sezonski uobičajen rast cena obuće i odeće i rast cena pojedinih usluga, stanarine, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge.

Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija je u oktobru neznatno ubrzala i iznosila je 5,5 odsto

Iz NBS procenjuju da će međugodišnja inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja, 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto, a tome će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja.

Momirović: Akcija "Najbolja cena" smanjiće inflaciju na nivo ispod četiri odsto