Kako se nositi sa skupom hranom: Neke cene ograničene ali u Beogradu tržište diktiraju dva velika igrača

Srpski građani najviše troše na hranu, ali je hrana ta koja je i najviše poskupela. U svrhu zaštite standarda Vlada i dalje produžava ograničenje cena životnih namirnica ali ekonomisti kažu da to znači rast cena onih namirnica koje nisu zamrznute. 

Visoke marže

Udruženja potorošača i poljoprivrednici ne dele to mišljenje već kažu da su za visoke cene krivi trgovci i njihove visoke marže.

Vlada je nedavno skinula ograničenje sa cena nekih vrsta svinjskog i pilećeg mesa. Uz ograničenje je išla i naredba trgovcima da smanje marže na to meso na 10 odsto. Na mlečnim proizvodima trgovci zarađuju mnogo više, tvrde poljoprivrednici.

"U ovim analizama koje smo radili videlo se da se trgovinski lanci ponašaju baš bahato. To se marže kreću od 30 do 50 odsto a recimo u Evropskoj uniji za te mlečne proizvode su 5 do 8 posto. I sad se mi pitamo šta radi naše udruženje potrošača, jer ovo je stvarno bezobrazluk da neko u zemlji sa tako niskim standardom se tako bahato ponaša da uzima veće marže nego u razvijenim evropskim državama", kaže Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka iz Mačve, prenosi RTS.

"Ja to zaista ne mogu da potvrdim, ali jedna je stvar marža a druga profitabilnost. Znate može da se desi da vi imate veliku maržu ali da imate nisku profitabilnost. Ako pogledate profitabilnost trgovinskih lanaca ona nije prevelika, i one snose posledice rata na istoku Evrope kao i proizvođači," rekao je ministar trgovine Tomislav Momirović.

Potrošači će do kraja marta kupovati po zamrznutim cenama ulje, šećer i brašno ali je ograničenje skinuto sa pilećeg i svinjskog mesa.

Veći deo prometa u Beogradu kontrolišu dva velika igrača

Stručnjaci kažu da je najvažnije da se država bori za dolazak novih trgovinskih lanaca. Trenutno, kažu, veći deo prometa hrane u prestonici kontrolišu samo dva velika igrača.

"Postoji čitav niz mesta u Srbiji koje su snabdevene od strane samo jednog lanca ili dva lanca. Tako da mi zaista možemo da vidimo kada se analiziraju podaci na lokalu između naših gradova postoje poprilične razlike. Kada se posmatra na primer osovina između Novog Sada i Beograda relativno su slične cene, a kada se udaljimo u neka manja mesta pritom ne mislim na sela i zaseoke nego na gradove koji imaju 30.000 i 40.000 ljudi onda vidimo da su tu cene iznad onih koje su u glavnom gradu, a to je opet problem nedovoljne konkurencije koja postoji na lokalnom tržištu", kaže Nenad Bumbić iz Potrošačkog savetnika.

Priznaju, slična je slika i u drugim zemljama Evrope pa i u Americi - mali broj velikih korporacija drže veći deo tržišta. U prednosti su ipak jer imaju jaka i uticajna udruženja potrošača.