Koje poslove maloletnici u Srbiji smeju da rade tokom raspusta? Evo šta zakon dozvoljava, a šta zabranjuje

Letnji raspust za mnoge učenike i studente nije rezervisan samo za odmor, već i za prvi posao i zaradu. Međutim, maloletnici u Srbiji ne mogu da rade pod istim uslovima kao punoletni, a zakon jasno propisuje ko sme da radi, na kojim poslovima i uz koje uslove.

Za decu mlađu od 15 godina rad je potpuno zabranjen, dok oni stariji mogu da budu angažovani isključivo uz posebne mere zaštite.

Za punoletne građane 6.000 dinara: Isplata od 22. septembra, penzionerima novac ranije

Ovako će izgledati nove novčanice evra: Evropska centralna banka predstavila 10 finalnih predloga

Prema Ustavu Srbije, deca mlađa od 15 godina ne mogu biti radno angažovana ni po kom osnovu. Maloletnici koji su navršili 15 godina mogu da rade, ali samo na poslovima koji ne ugrožavaju njihovo zdravlje, bezbednost, moral i školovanje.

Da bi maloletnik zasnovao radni odnos, neophodno je da:

• ima pismenu saglasnost roditelja ili staratelja,
• lekarsko uverenje medicine rada
• da je sposoban za posao koji će obavljati
• da posao nije zakonom zabranjen za osobe mlađe od 18 godina.

Diploma više ništa ne garantuje: Novo pravilo na tržištu rada, poslodavci sada traže nešto sasvim drugo

Maloletnicima nije dozvoljen težak fizički rad, rad pod zemljom ili na visini, kao ni poslovi koji podrazumevaju izloženost štetnim hemikalijama, zračenju, buci ili drugim opasnostima. U praksi, učenici i studenti najčešće rade preko omladinskih i studentskih zadruga, na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Takvi poslovi mogu da traju najviše 120 radnih dana godišnje kod istog poslodavca i najčešće su zastupljeni u ugostiteljstvu, turizmu, trgovini, logistici i sezonskim delatnostima.

Zadruga posreduje između poslodavca i mladog radnika, zaključuje ugovore, obračunava zaradu i uplaćuje poreze i doprinose. Za učenike i studente do 26 godina angažovane preko zadruge ne uplaćuju se doprinosi za penzijsko osiguranje, pa im se po tom osnovu ne evidentira radni staž.

Sa druge strane, nezaposleni zadrugari od 26 do 35 godina imaju pravo na uplatu svih doprinosa, uključujući i penzijsko osiguranje.

Ugovor o delu može da bude još jedan način angažovanja, ali se retko koristi za letnje poslove jer je namenjen poslovima van osnovne delatnosti poslodavca, poput izrade internet sajta ili prevoda, a uz to nosi znatno veće poreske obaveze.

Zakon maloletnicima garantuje i posebnu zaštitu na radu. Oni mogu da rade najviše 35 sati nedeljno, odnosno osam sati dnevno, zabranjeni su im prekovremeni i noćni rad, osim u izuzetnim slučajevima predviđenim zakonom, poput poslova u kulturi, sportu ili vanrednih okolnosti, piše Kamatica.

Zarada u Srbiji sve veća: Evo koliko je iznosila prosečna neto plata u maju

Ogromna razlika u platama: Evo koliko zarađuju kasiri u Srbiji, a koliko u Austriji