Koje zemlje imaju najsigurnije penzije, a koje su u problemu? Nova rang-lista otkriva velike razlike u Evropi

Holandija ima najbolji penzioni sistem na svetu, dok se pojedine velike evropske ekonomije suočavaju sa ozbiljnim izazovima u finansiranju penzija. Novo rangiranje 55 penzionih sistema pokazuje da visina primanja nije jedino merilo uspešnosti: starenje stanovništva, pad stope fertiliteta i sve veći odnos broja penzionera i zaposlenih otvaraju pitanje koliko će postojeći sistemi moći da izdrže u budućnosti.

Prema Globalnom indeksu penzionih sistema Marsh CFA Instituta (MCGPI) za 2026. godinu, Holandija je prva na listi četvrtu godinu zaredom, sa 85,8 poena od mogućih 100. Slede Danska sa 84,1 i Island sa 84 poena. Među najbolje ocenjenim sistemima na svetu nalaze se još Singapur, Izrael i Australija.

Cena zlata pala ispod 4.000 dolara po unci: Dva razloga gurnula vrednost ka dole

Nekima penzije stižu već 3. novembra: Ovako će se isplaćivati dohodak u narednom mesecu

Indeks obuhvata 55 penzionih sistema, koji pokrivaju 66 odsto svetske populacije. Njihov kvalitet procenjuje se na osnovu tri kriterijuma: adekvatnosti penzija, dugoročne održivosti i integriteta sistema, odnosno kvaliteta upravljanja i zaštite korisnika.

Koje evropske zemlje imaju najbolje penzione sisteme?

Nakon Holandije, Danske i Islanda, na evropskoj rang-listi slede Švedska, Finska i Norveška, a zatim Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Irska, Belgija, Nemačka, Portugal i Hrvatska. Ove zemlje dobile su ocene B+ ili B, što ukazuje na dobro postavljene sisteme, ali i na mogućnosti za njihovo unapređenje.

U kategorijama C+ i C nalaze se Španija, Poljska, Italija i Austrija, čiji sistemi, uprkos pojedinim prednostima, imaju značajne rizike i nedostatke koji mogu ugroziti njihovu dugoročnu održivost. U istim kategorijama nalaze se i SAD i kontinentalna Kina.

Među evropskim zemljama obuhvaćenim analizom, Turska je na poslednjem mestu ukupne rang-liste, sa najnižom ocenom za raspoloživa sredstva i finansiranje. Njena ocena održivosti takođe je među najnižima.

Dobre penzije ne znače nužno i održiv sistem

Razlike između pojedinačnih kriterijuma posebno su izražene u Španiji i Francuskoj. Španija, četvrta najveća ekonomija Evropske unije, dobila je 83 poena za adekvatnost penzija, ali samo 33 za održivost. Francuska, druga najveća ekonomija EU, ostvarila je 85 poena za adekvatnost, dok je njena ocena održivosti iznosila 49,3.

To pokazuje da sistem može da obezbeđuje relativno dobra primanja penzionerima, a da istovremeno ima poteškoće u obezbeđivanju novca za njihove buduće isplate.

Holandija, koja je na vrhu ukupne liste, takođe sprovodi reformu penzionog sistema. Dosadašnji model, u kojem su penzije uglavnom bile povezane sa zaradom i godinama staža, postepeno se zamenjuje individualnim penzionim računima koji se više oslanjaju na uplaćene doprinose i prinose od ulaganja.

Reforma je odgovor, između ostalog, na teškoće u finansiranju unapred obećanih isplata u uslovima niskih kamatnih stopa. Očekuje se da će prelazak na novi sistem biti završen do 2028. godine.
Starenje stanovništva povećava pritisak na penzije

U izveštaju se upozorava da penzioni sistemi širom sveta trpe sve veći pritisak. Ljudi u proseku žive duže, dok pad stope fertiliteta znači da sve manje novih radnika ulazi na tržište rada i uplaćuje doprinose za penzije.

Grejem Pirs, globalni direktor za segment penzionih sistema sa unapred definisanim davanjima u kompaniji Marsh, rekao je za Euronews Business da je jedan od ključnih izazova za sisteme koji se ne finansiraju unapred očekivani značajan rast odnosa broja penzionera i zaposlenih tokom narednih decenija.

U takvim sistemima doprinosi današnjih zaposlenih koriste se za isplatu penzija sadašnjim penzionerima, umesto da se ulažu za njihove sopstvene buduće penzije.

Na dugoročnu održivost upozoravaju i evropski zvaničnici. Predsednik Bundesbanke Joahim Nagel izjavio je za Handelsblatt u maju 2026. godine da bi povezivanje starosne granice za penzionisanje u Nemačkoj sa očekivanim životnim vekom, počev od 2031. godine, moglo da pomogne. Novi nemački program privatnih penzija, planiran za početak 2027. godine, ocenio je kao važan korak ka jačanju penzionog stuba koji se finansira unapred, ali je upozorio da to neće biti dovoljno za rešavanje dugoročnih problema.

Tadašnji guverner Banke Francuske Fransoa Vilroa de Galo upozorio je u maju, u razgovoru za Le Figaro, da finansiranje javne potrošnje iz budžetskog deficita prebacuje troškove na mlađe generacije.

Nova prevara hara Srbijom: PIO Fond upozorava penzionere da ne potpisuju ova dokumenta

"Prebacujemo teret duga i penzija na našu decu", rekao je on.

Evropska komisija je u septembru 2026. pozvala građane da, uz državne penzije, razmotre i dodatnu štednju, upozoravajući na sve veći pritisak na javne budžete i rizik da bi previše ljudi moglo da se suoči sa naglim padom prihoda nakon odlaska u penziju.

Kako penzioni sistemi mogu da postanu održiviji?

Prema izveštaju, države će morati da pronađu dodatne izvore prihoda za finansiranje sve većeg broja penzionera ako žele da očuvaju postojeći nivo primanja bez smanjenja penzija ili podizanja starosne granice za penzionisanje. Pirs navodi da bi to moglo da se postigne povećanjem poreza ili doprinosa za socijalno osiguranje, ali i podsticanjem ljudi koji žele i mogu da rade duže. Na taj način ostvarili bi se i dodatni poreski prihodi.

Među preporukama izveštaja su proširenje privatnih penzionih planova na veći broj zaposlenih i samozaposlenih, unapređenje transparentnosti i upravljanja penzionim fondovima, kao i prilagođavanje starosne granice za penzionisanje produženju očekivanog životnog veka u dobrom zdravlju.

Predlaže se i podsticanje rada u poznijim godinama, veća privatna štednja i mere za smanjenje razlika u visini penzija između muškaraca i žena, kao i razlika koje pogađaju manjinske grupe. Pirs smatra da mlađi zaposleni ne bi trebalo nužno da očekuju manje državne penzije u narednih 10 do 20 godina. Ipak, za održivost sistema biće važno da se uz državne penzije razvija i dodatna štednja kroz ulaganja.

Jedno od mogućih rešenja je i šira primena sistema automatskog uključivanja zaposlenih u penzione planove. U takvim programima doprinosi se odbijaju od zarade, često uz dodatne uplate poslodavca, a novac se ulaže kako bi obezbedio dodatni prihod u starosti. Zaposleni obično imaju mogućnost da istupe iz programa.

Rashodi rastu brže od prihoda: Povećan budžetski deficit EU i evrozone

Govoreći o Francuskoj i Španiji, koje imaju dobre ocene za adekvatnost penzija, ali slabije za održivost, Pirs je upozorio da bi vlade bez reformi mogle da se suoče sa teškim odlukama kada postojeći sistemi postanu preskupi. Među mogućim merama naveo je podizanje starosne granice za penzionisanje i uvođenje delimičnog finansiranja budućih penzija unapred.

U krajnjem slučaju, upozorio je, odluke bi mogle da podrazumevaju i smanjenje penzija.

"Delovanje već sada može da pomogne u očuvanju očekivanja današnjih zaposlenih kada je reč o penziji, uz istovremeno sprečavanje prebacivanja prekomernog finansijskog tereta na buduće generacije", rekao je Pirs.

Tehnološke akcije padaju, cena nafte raste: Volstrit na udaru dva velika problema

Koliko novca Srbi čuvaju u bankama? Sve više onih koji štede u dinarima, osigurane sume do 50.000 evra