Koliko novca treba uvek da imate na računu: Jednostavno pravilo otkriva da li štedite premalo ili previše

Mnogi veruju da je najbolja finansijska strategija držati što više novca na tekućem računu.

Međutim, finansijski savetnici upozoravaju da ni premali ni preveliki saldo nisu dobro rešenje. Cilj nije da račun bude "pun", već da na njemu imate dovoljno za redovne obaveze i nepredviđene troškove, dok ostatak novca može biti raspoređen na štednju ili druge oblike ulaganja.

Evropljani masovno kupuju robu iz Kine: Temu, Šejn i Aliekspres pokorili evrozonu

Svadbe postale "zabava za bogate": Evo koliko danas treba staviti u kovertu da bi mladenci pokrili troškove

Proverite za 30 sekundi da li imate premalo ili previše novca na računu" sa tri pitanja:

• Da li vaš račun pokriva narednih 30 dana troškova?
• Da li imate poseban fond za hitne slučajeve?
• Da li vam višak novca mesecima stoji bez ikakvog prinosa?
• Koliki iznos je dovoljan?

Ne postoji univerzalna cifra, ali postoji jednostavno pravilo.

Osobe koje imaju stabilna mesečna primanja trebalo bi da na tekućem računu drže iznos dovoljan za jedan mesec osnovnih troškova, uz dodatnu "slamaricu" za nepredviđene situacije. To znači da bi saldo na računu trebalo da pokrije mesečne račune, hranu, gorivo ili prevoz, rate kredita (ako postoje), i rezervu za iznenadne troškove.

Na primer, ako domaćinstvo u Srbiji mesečno za osnovne potrebe izdvaja oko 100.000 dinara, preporučljivo je da na računu ima približno toliko, uz dodatnu rezervu od 20.000 do 30.000 dinara za nepredviđene izdatke. To nije strogo pravilo, već ilustracija kako se metoda može primeniti u praksi.

Šta ako su prihodi neredovni?

Za preduzetnike, frilensere i sve one koji nemaju sigurnu mesečnu zaradu preporuka je opreznija. U njihovom slučaju korisno je imati raspoloživ iznos koji pokriva i do tri meseca osnovnih troškova, jer između uplata može proći više vremena.

Zašto nije dobro držati previše novca na računu?

Novac koji dugo stoji na tekućem računu uglavnom ne donosi kamatu ili je ona simbolična. U isto vreme, inflacija postepeno umanjuje njegovu kupovnu moć.

Zbog toga finansijski savetnici preporučuju da se višak, nakon što se obezbedi dovoljna likvidnost, usmeri ka štednji, fondu za hitne slučajeve ili drugim oblicima ulaganja koji odgovaraju nivou rizika koji je osoba spremna da prihvati.

Značajno usporavanje rasta cena u Srbiji: Inflacija se spustila sa majskih 3,5 odsto, evo šta je obeležilo jun

Ne mešajte tekući račun i "crni fond"

Jedna od najčešćih grešaka jeste mešanje novca za svakodnevne troškove sa rezervom za vanredne situacije. Fond za hitne slučajeve trebalo bi da bude odvojen od novca koji koristite za plaćanje računa i svakodnevnu potrošnju.

Standardna preporuka finansijskih stručnjaka jeste da takav fond pokrije između tri i šest meseci osnovnih životnih troškova, kako bi mogao da posluži u slučaju gubitka posla, većeg kvara, zdravstvenih troškova ili drugih nepredviđenih okolnosti.

Suština nije u iznosu, već u ravnoteži

Koliko novca treba da imate na računu zavisi od vaših primanja, načina života i finansijskih obaveza.

Ipak, osnovno pravilo ostaje isto - račun treba da vam omogući mirno funkcionisanje iz meseca u mesec, dok bi ostatak novca trebalo da bude raspoređen tako da dugoročno čuva ili uvećava svoju vrednost, umesto da je polako gubi zbog inflacije prenosi Kamatica.

Poreska uprava u Srbiji naplatila 160 milijardi više: Evo šta je doprinelo rekordnom rastu prihoda

Upis u katastar može da bude zaustavljen zbog jedne greške: RGZ objasnio šta građani treba da urade