Kopaonik biznis forum: Gubici javnih preduzeća u energetskom sektoru glavni fiskalni rizik

Glavni izvor fiskalnog deficita u Srbiji je energetski sektor, lane su se pogoršala makroekonomska kretanja, ubrzala se inflacija dok je rast bruto domaćeg proizvoda bio manji nego u zemljama istočne i centralne Evrope, ocenio je danas predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.

Neselektivna fiskalna politika uzrok visoke inflacije

On je je na panelu “Makroekonomski trendovi u Srbiji: izazovi ispred nas“ na Kopaonik biznis forumu koji je danas počeo na Kopaoniku, istakao da je visoka inflacija u Srbiji i svetu najvećim delom posledica šokova na strani ponude, a inflaciji je doprinela i loša ekonomska politika u svetu, kao i greške u monetarnoj politici.

''Srbija u tome nije izuzetak, a ona je kod nas delom uzrokovana i neselektivnom fiskalnom politikom. Inflacija je u Srbiji kod nas obuzdavana kontrolom cena gasa i struje, koje su lane u istočnoj i centralnoj Evropi povećane više nego kod nas, ali to je plaćeno iz budzeta i to sa 2,4 milijarde evra“, rekao je on.

Kao glavni fiskalni rizik za ovu i narednu godinu naveo je gubitke javnih preduzeća u energetskom sektoru i istakao da kada je reč o Elektroprivredi Srbije, tu cena nije glavni problem, nego sistematski pad proizvodnje.

Prema njegovim rečima, za ozdravljenje EPS-a su neophodne  investicije i reforme, a najveći izazov za ovo preduzeće su investicije, posebno u energetsku tranziciju jer će u izvozu biti ograničavani proizvodi sa velikim sadržajem ugljen dioksida.
Ukazao je da je osnovno pitanje da li je EPS, ovakav kakav je sada, sposoban da izvede te investicije i dodao da je ovom javnom preduzeću neophodan bolji kadar koji je sposoban da to uradi.

Ustjugova: Srbija dobra investiciona destinacija

Šefica Kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova je ocenila da ovo nisu laka vremena ni za koga i kao posebno velike probleme navela inflaciju i kako je obuzdati, kao i stanje u energetskom sektoru.

''Visoka inflacija je problematična i njeni efekti mogu biti pogubni. U Srbiji dve trećine inflacije potiče iz hrane i energije, a da bismo je obuzdali u svetu su pokrenute sinhrone politike i preporuka MMF-a je da centralna banka nastavi sa stezanjem monetarne politike“, rekla je ona. 

Istakla je da je u sprečavanju divljanja inflacije veoma bitno da se realne kamatne stope dovedu na pozitivan nivo.

Prema njenim rečima, obuzdavanje inflacije ne može i ne bi trebalo da bude samo na monetarnoj, već i na fiskalnoj politici.

''Fiskalna politika je lane bila veoma stroga, a savet MMF-a je da bi takva politika trebalo da bude nastavljena i u budućnosti“, naglasila je Ustjugova.

Osvrćući se na situaciji u energetici, istakla je da je dobro što je ove zime ona bila nešto bolja nego što se jesenas očekivalo i da u nošenju sa problemima u ovom sektoru rešenje nije samo u prilagođavanju cene, već je važno podstaći i štednju struje, ali i dobro upravljati državnim preduzećima koja proizvode električnu energiju.

''Kod energetskih državnih preduzeća mora da se unapredi uprava, priprema se i zakon koji bi to trebalo da reguliše i on bi trebalo da bude usklađen sa smernicama OECD-a i da se ograniči uticaj države u radu ovih preduzeća“, rekla je Ustjugova.

Govoreći o tome kako proći kroz globalnu krizu, istakla je da se Srbija pokazala kao dobra investiciona destinacija i da su u proteklih deset godina investicije u Srbiji znatno povećane.

''Za Srbiju je veoma važno da postoji blizina Evropskoj uniji kao i konkuretna radna snaga. Neophodno je održati makroekonomsku stabilnost, što investitori vole, kao i vladavinu prava“, rekla je ona.

Dodala je da ne neophodno i ubrzanje zelene tranzicije, kao i razvoj ljudskog kapitala, koji je ključan za rast produktivnosti.