Kreće berba srpskog crvenog zlata: Proizvođači već izašli sa cenom od 550 dinara

Za nešto više od nedelju dana počinje berba maline. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta a ukupan rod procenjuju na oko 23 000 tona. Za trećinu više nego lane, ali i dalje daleko ispod potencijala srpskih malinjaka. Kao i uvek u ovo doba godine, pojedini proizvođači izašli su sa početnom cenom - 550 dinara za kilogram srpskog crvenog zlata.

Spekulacije sa otkupnom cenom, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala i radne snage - malinari koji godinama odolevaju ovim izazovima, ove sezone u svoje malinjike ući će sa više optimizma.

Zašto maline spadaju među najzdravije bobičasto voće?

Pojeftinilo sezonsko voće na pijacama širom Srbije: Koliko sada koštaju jagode i trešnje?

"Možemo očekivati dobru cenu i dobar kvalitet ovoga roda jer će biti malina retka i krupna, zdrava, tako da neće biti nikakvih problema", kaže Mileta Pilčević, predsednik udruženja "Vilamet".

Proizvođačima naruku idu i prazne hladnjače.

"Nemamo ove godine zaliha, nemamo uvozne, što su uvozili uvozili, borili smo se da se to deklariše da se više ne meša srpska sa inostranom da nemamo te viruse i te bolesti koje su se u zadnje vreme pojavile", kaže Mileta Pilčević.

"Svet je taj koji je to definisao. Oni traže najkvalitetniju malinu, a to je malina iz Srbije i to su samo dve sorte, to je 'vilamet' i 'miker'. Zbog nedostatka sadnog materijala, počeli smo da radimo i druge sorte koje nemaju te karakteristike, počeli smo da mešamo sorte i to tržište neće da trpi", kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

Propisi formalno uređeni: Koliko su ozbiljne kontrole bezbednosti hrane u Srbiji?

Pad proizvodnje - suša, ali i pogrešne proizvođačke i trgovačke prakse

Stručnjaci procenjuju da malinu uzgajamo na osam do devet hiljada hektara. Gotovo tri puta manje od onoga što piše u zvaničnoj statistici. Razlog za raskorak u podacima vide u zloupotrebi subvencija.

Pad proizvodnje objašnjavaju i sušom ali pre svega - pogrešnim proizvođačkim i trgovačkim praksama. Ipak, smatraju da malinu ne treba da uvozimo.

Kažu, izgubili smo primat u količinama, ali ne i u kvalitetu. Lideri smo i po broju i kvalitetu hladnjača.

"Često se u poslednje vreme čuje da je jedan od načina da se prerađivački kapaciteti sačuvaju da se uvozi i da se kod nas prerađuje ta malina, što po meni nije ispravno. Mi treba da insistiramo i da radimo na našoj proizvodnji, da to što proizvedemo i preradimo u Srbiji, jer uvek su to bile više cene u odnosu na konkurenciju“, kaže Aleksandar Leposavić.

Voće ove godine jeftinije, ali nema ko da ga bere: Evo koliko se kreću nadnice za berače

Država arbitrira između malinara i hladnjačara

Iako je godinama jedna od najvrednijih stavki domaćeg agrarnog izvoza sa oko 300 miliona evra zarade, gotovo da nema sezone u kojoj zavađeni malinari i hladnjačari nisu pozvali državu upomoć - da arbitrira.

"Ministarstvo radi na tome da uspostavi obavezne ugovorne odnose između primarnih proizvođača i otkupljivača, upravo sa ciljem da se proizvođači zaštite i imaju veću sigurnost prilikom prodaje svojih proizvoda", saopštava Ministartvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

Navode da podstiču i udruživanje proizvođača, jer organizovan nastup na tržištu omogućava jaču pregovaračku moć, lakše planiranje proizvodnje, obezbeđivanje kontinuiteta isporuke, kao i obezbeđivanje količine i ujednačenog kvaliteta.

Iz ministarstva podsećaju proizvođače na podsticaje za sisteme za navodnjavanje, nabavku opreme, mehanizacije, unapređenje tehnologije proizvodnje i modernizaciju gazdinstva, piše RTS.

"Za te pare beri sam": Malinari nude velike dnevnice, smeštaj i hranu, ali radnika nema ni za lek

Dobre vesti iz voćnjaka: Trešnja donela bogat rod uprkos minusu, berba ranih sorti već u toku