Krediti poskupljuju od 1. oktobra: Šta to znači za građane?

Već nekoliko meseci unazad centralne banke širom sveta u cilju zaustavljanja rasta inflacije podižu kamatne stope. Američki FED podigao je kamate oko 3 odsto, a isto su nedavno učinile i ECB, Banka Engleske, centralna banka Švajcarske, pa i Narodna banka Srbije.

Građani trenutno otplaćuju 154.000 kredita

Kako se podizanjem ovih kamatnih stopa posledično dižu i kamate na međubankarskom tržištu (kao što su Libor, Belibor, Euribor) ovi potezi neminovno dovode i do poskupljenja rata na kredite stanovništva.

 Euribor, u kom su indeksirani odnosno za koji se vezuju svi evro krediti u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima iznosi 1,8 odsto (šestomesečni) i 1,168 (tromesečni), dok je sredinom juna ove godine on bio oko 0.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, građani trenutno otplaćuju oko 154.000 kredita. Prema nedavnim podacima Narodne banke Srbije, od ukupnog broja kredita u bankama, oko 45,5 odsto su krediti indeksirani u evrima, a većina njih (oko četiri petine) su krediti po varijabilnim kamatnim stopama, te svi kojima je kredit vezan za tromesečni euribor, mogu da očekuju da će već od 30. septembra, sledeću ratu plaćati osetno više, piše Blic.

Koliko će poskupeti krediti?

Ako uzmemo da je neko podigao kredit početkom godine, kada je euribor iznosio oko -0,55 odsto) u vrednosti od 100.000 evra, sa rokom otplate od 360 meseci, sa dogovorenom promenljivom kamatom od 4 odsto u trenutku, mesečna rata iznosila je 449 evra.

S obzirom da je euribor sada oko 1,8 odsto, promenljiva kamatna stopa se povećala na 5,8 odsto, što znači da je njihova mesečna rata sada 586,75 evra odnosno veća je za 137 evra.

Samo od početka septembra do sada, rata na takav kredit je povećana za 50 evra.

Kako izbeći poskupljenje kredita

Jedna od opcija da se zaštite od daljih poskupljenja kredita je i fiksiranje kamatne stope, tj. refinansiranje kredita sa promenljivom kamatnom stopom i zamena za fiksnu kamatnu stopu.

Da postoji mogućnost da se kamata fiksira, potvrdio je Dušan Uzelac sa portala Kamatica, i dodao da od pomeranja referente kamatne stope "strahuju" i klijenti i banke.

"To je izazov i za jedne i za druge. Banke će uvek štititi svoje interese i tako praviti proizvode", ističe Uzelac.

On savetuje ljudima koji uzimaju kredita da ga uzimaju zato što hoće, a ne zato što moraju.

"Fiksna ili varijabilna kamatna stopa ne bi trebalo da se tiče građana. Oni moraju da se oslone na svoj kapacitet zarađivanja i da se ne prezadužuju preko granica izdržljivosti, već da uzmu samo onoliko koliko mogu da plate", nastavlja on.

U nedavnom gostovanju u domaćim medijima, profesor Beogradske bankarske akademije, Ismail Musabegović, istakao je u slučaju da banka da mogućnost da se pređe na fiksnu kamatnu stopu, treba to uzeti u obzir.

"U zavisnosti u kom ste periodu otplate kredita. Ako ste u kasnijem, nema potrebe, ali ako ste u ranom periodu možete da pređete na fiksnu kamatu", savetuje on, piše RTS.

Prema njegovim rečima ova vrsta poskupljenja kredita zavisi pre svega od politike centralnih banaka, ali očekuje da će se ono kretati postepeno i u zavisnosti od inflacije.

Zaustavljanje rasta rata kredita ne očekuje uskoro.