Kriza gora od one iz 2008? Skok cena goriva udara na hranu i avio-karte, prete nam otkazi i pad proizvodnje

Svetska javnost sa zabrinutošću prati moguće posledice rasta cena energenata i njihov uticaj na globalnu ekonomiju. Prvi udar očekuje se u energetski intenzivnim industrijama i sektorima koji zavise od transporta i snabdevanja. 

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorava da bi ova kriza mogla biti teža od one iz 2008. godine, ali i da je inflacija neizbežna, kao i da postoji ozbiljan rizik od stagflacije.

Rekord u Nemačkoj: Dizel skočio na 2,327 evra uprkos novim merama vlade, cene ne prestaju da divljaju

Vlada Srbije produžila do 2. maja zabranu izvoza nafte i naftnih derivata

Profesor primenjene ekonomije na Univerzitetu “Džon Hopkins“ Stiv Hanke upozorava da će kriza pogoditi ne samo tržište nafte, već i lance snabdevanja, cene hrane, svakodnevne troškove. Kriza će najpre pogoditi energetski intenzivne industrije, poručuje profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković

"Najviše u onim oblastima, odnosno industrijama koje su energetski intenzivne. To znači, recimo, hemija, petrohemija, čelik, rudarstvo, ali i hrana suštinski zato što vi u prehrambenoj industriji morate da imate uređaje i za rashlađivanje, za zagrevanje, za konzerviranje hrane, tako da je i ona na neki način pogođena", kaže Žarkovićeva.

Ukazuje da rast cene goriva već pogađa avio-saobraćaj, što će se neminovno odraziti i na turizam.

"Avio-kompanije su u priličnoj panici, rast cena goriva naravno da će se odraziti i na povećanu cenu avio-karata. Dakle, turizam će svakako biti na određen način ugrožen", dodaje Žarkovićeva.

Poručuje i da taj region proizvodi velike količine helijuma koji se koristi za proizvodnju čipova.

Nema straha od energetske krize: Bajatović potvrdio da je Srbija mirna do 2028. godine

"To nas sve onda nekako vraća u onaj period kovida kada su čipovi, naravno iz drugog razloga, bili ugroženi. Onda smo odjednom shvatili njihov značaj – da oni ulaze u sve šta mi dotaknemo od ujutru – telefone, računare, ali i automobilsku industriju, vojnu industriju, centre za veštačku inteligenciju", ukazuje Žarkovićeva.

Inflacija i pad aktivnosti – rizik od stagflacije

Prema oceni Žarkovićeve, inflacija je neminovna, ali se kao veći problem pojavljuje mogućnost istovremenog pada ekonomske aktivnosti.

"Mi smo se tek malo navikli na ovaj prethodni talas koji je bio podstaknut kovidom i dohoci su se prilagodili. Međutim, sada, svakako inflacija je prva stvar koju možemo da očekujemo, ali druga, to je ono što mi ekonomisti kažemo stagflacija – to je kombinacija inflacije i pada ekonomske aktivnosti", objašnjava Žarkovićeva.

Objašnjava da povećanje cena smanjuje potrošnju, što dalje dovodi do smanjenja proizvodnje i potencijalnih otpuštanja, čime se produbljuje ekonomski pad.

Međunarodna agencija za energetiku apeluje: "Podršku usmeriti na one kojima je najpotrebnija"

"Ako potrošači manje kupuju, onda će te firme morati da se prilagode, najverovatnije kroz otpuštanje radnika. Onda imate još dodatno smanjenje onoga što mi zovemo agregatnu tražnju. Manje se kupuje, manje se troši, i to dodatno smanjuje ukupnu ekonomsku aktivnost", napominje Žarkovićeva.

Hrana pod pritiskom – rast cena i problemi u snabdevanju

Pored industrije, značajne posledice očekuju se i u sektoru proizvodnje hrane, koji je takođe zavisan od energije i globalnih lanaca snabdevanja.

"Hrana je u stvari sa više strana pogođena", navodi profesorka za RTS.

Podseća da problem predstavlja i smanjena dostupnost đubriva, kao i rast transportnih troškova, što će dodatno uticati na cenu poljoprivrednih proizvoda.

"Ovaj region značajan je proizvođač đubriva, posebno za ove siromašnije, afričke zemlje... Globalna ponuda đubriva će se smanjiti. Imate i rast, naravno, transportnih troškova", dodaje Žarkovićeva.

"Ne vozite, ne jedine, ne mislite": Moskva najavila slom Evrope, energetska kriza vodi u ekonomski kolaps

Ipak, ističe da Srbija ima određenu prednost, jer deo potreba pokriva sopstvenom proizvodnjom.

"Srbija je u tom smislu – mi barem proizvodimo hranu, pa dakle onaj deo koji možemo da proizvodimo za sebe će biti manje pogođen", navodi Žarkovićeva.

Kriza potencijalno teža od 2008. godine

Profesorka Žarković ocenjuje da bi aktuelna kriza mogla biti teža od one iz 2008. godine, upravo zbog kombinacije više negativnih faktora.

"Ne samo da ćemo imati pad ekonomske aktivnosti kao što smo imali tada, nego ćemo imati još i kombinaciju i inflacije", ukazuje Žarkovićeva.

Dodaje da je pad globalne ponude nafte veći nego tokom krize sedamdesetih godina, što dodatno pojačava rizike.

"Očekuje se velika kriza koja, naravno, zavisi od toga koliko će ovaj sukob da traje. Ali recimo sve i da se završi danas, vi imate mnoge delove infrastrukture koja je već uništena i vezano za naftu i za gas. Dakle, biće potrebno vreme da se to izgradi i da se te zemlje vrate na nivoe proizvodnje pre rata", poručuje Žarkovićeva.

Najnovije istraživanje šokiralo Nemce: Oko 90 odsto proizvođača očekuje negativne posledice rata u Iranu

Evropa štedi energiju, Srbija već oseća posledice

Preporuke Evropske unije za smanjenje potrošnje energije, uključujući rad od kuće i manje putovanja, pokazuju da je kriza već prisutna.

"Postoje već određene preporuke, to se sad u početku odnosi na državne službenike koliko sam videla u Evropskoj uniji, ako mogu da jedan deo dana rade od kuće. Dakle, da se preventivno smanji potrošnja energije", navodi Žarkovićeva.

Ukazuje da se efekti već osećaju i u Srbiji, ali da mere države imaju za cilj ublažavanje rasta cena.

"Država se odrekla dela akciza, ali mi ekonomisti kažemo da s tim ne bi trebalo ići suviše dugo, jer vi tako potrošače navikavate da je njima cena povoljna i onda oni ne prilagođavaju svoje ponašanje. Prilagoditi ponašanje bi u ovom slučaju upravo značilo ovo, da vi manje trošite energiju, dakle ne idete na posao pet dana u nedelji nego barem jedan ostanete kod kuće", objašnjava Žarkovićeva.

Crne prognoze premijera Irske: Šok koji sledi biće najgori u istoriji

Ko su dobitnici krize

Prema njenim rečima, u aktuelnim okolnostima pojedine zemlje imaju ekonomsku korist.

"Rusija svakako, zato što njen budžet zavisi od prodaje nafte. Oni su to podesili ove godine, njima odgovara svaka cena koja ide iznad 59 dolara. Juče je nafta bila 108, dakle to je sve dodatni prihod u njihov budžet", kaže Žarkovićeva.

Druga stvar je, dodaje, što se sada oružje delimično prebacilo u Zaliv, tako da oni imaju određenu vrstu olakšanja kada je reč o ratu u Ukrajini.

"I zato što su SAD popustile u pogledu raznih sankcija koje su postojale na rusku naftu upravo da bi amortizovale taj udar na globalnu ponudu nafte", dodaje Žarkovićeva.

Ističe da i Kina ima korist, pre svega zbog povećane potražnje za čistim izvorima energije.

"Kako Kina apsolutno dominira svetskim tržištem u proizvodnji čistih izvora energije, naravno tu mislimo i na električne automobile, baterije, solarne panele, tržišna vrednost tih kineskih firmi je enormno skočila upravo u tom očekivanju da će porasti tražnja za ovim proizvodima", poručuje Žarkovićeva.

Evropa plaća 670, a Srbija 320 evra: Bajatović objasnio šta donosi dogovor o gasu sa Rusima

Dimitrijev najavljuje najsnažniju krizu u istoriji: "Za mesec dana Evropa će moliti za ruske energente"