Mali: Ima novca u državnoj kasi za povišice i pomoć građanima

Set najavljenih mera usmeren je ka podizanju životnog standarda građana Srbije, rekao je ministar i ukazao da su povećanja plata i penzija viša od nivoa inflacije

09.06.2023. 10:11
  • Podeli:
Tan2023-01-0110162112_0 Siniša Mali Tanjug Miloš Milivojević-63ca6b7235b82.webp Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, gostujući u Dnevniku RTS-a, da novca u državnoj kasi ima za sve povišice i jednokratne pomoći građanima Srbije. On je istakao da set ekonomskih mera, koje je u sredu najavio predsednik Aleksandar Vučić, predstavlja kontinuitet mera preduzetih još od kada je krenula epidemija koronavirusa.

"To je kontinuitet podrške privredi i građanima i pokazuje snagu naših javnih finansija i odogvornost koju pokazujemo prema građanima", rekao je Mali.

On je napomenuo je set najavljenih mera usmeren ka podizanju životnog standarda građana Srbije i ukazao da su povećanja plata i penzija viša od nivoa inflacije.

"Od 1. septembra idemo sa povećanjem plata u javnom sektoru, za prosvetare, predškolstvo, osnovno obrazovanje, srednje obrazovanje, učenički i studentski domovi - za 5,5 odsto, takođe u tom povećanju biće i medicinske sestre i tehničari i negovateljice u ustanovama socijalne zaštite", rekao je Mali.

"Dakle, 5,5 odsto već 1. septembra, početak nove školske godine, za njih i za sve ostale u javnom sektoru sledi još jedno povećanje od 1. januara naredne godine od najmanje 10 odsto. Kada pogledate da smo ove godine povećali već plate u javnom sektoru 12,5 odsto, ovo dodatno povećanje 5,5 od 1. septembra, plus ovih 10 odsto - to je ukupno za medicinske radnike, za medicinske sestre, za tehničare, za prosvetu povećanje od preko 30 odsto, a za ostale 24 odsto“, objasnio je Mali.

Pričamo o tome, kako kaže, da moramo da na neki način podignemo životni standard, zbog rastuće inflacije i troškova života.

Inflacija će u proseku ove godine biti oko 10 ili 11 odsto, a povećanje je 24, odnosno 30 odsto, više od nivoa inflacije, u realnom iznosu čuvamo dohodak, napomenuo je ministar finansija.

"Idemo sa povećanjem pomoći građanima da utičeno da se ekonomska aktivnost održi", rekao je Mali i naveo primer Nemačke koja je u poslednjem kvartalu prošle godine zabeležila pad, kao i u prvom kvartalu, a u evrozoni dva kvartala su negativna, već su u recesiji.

"Mi smo imali pozitivan rast od 0,7 odsto, razmišljate o tome da potrošnja ne padne", ističe ministar.

Ministar Mali je rekao da je NBS povećala referentu kamatnu stopu da baklansira povećan iznos davanja za naše građane.

"Mi ćemo ići sa vanrednom indeksacijom penzija od 1. oktobra, 5,5 odsto, a onda za najmanje 14,5 odsto povećati penzije od 1. janura. Prošle godine povećanje penzija je bilo 5,5 odsto na početku godine. Vanredna indeksacija bila je 9 odsto u novembru, pa 12,1 odsto 1. januara. Sada ponovo vanredna indeksacija 5,5 odsto plus 14, 5 odsto, to je u zbiru za dve godine 55,8 odsto", ukazao je Mali.

To je, kako kaže, potvrda naše borbe za stabilnost i mir i borbe protiv kovida i za privlačenje stranih direktnih investicija. On je ponovio da je za 55 odsto ostvareno povećanje penzija za dve godine, uz napomenu i pitanje ima li neka zemlja u svetu koja je to uradila.

"Za šest meseci prosečna penzija biće 390 evra. U uslovima najveće ekonomske krize ikada, uradili smo nešto što je neverovatno", naveo je Mali.

Jedna od mera pomoći i podrške države građanima usmerena je i na roditelje dece mlađe od 16 godina.

"Iznos od 10.000 dinara biće im uplaćen između 20. septebra i 1. oktobra", kaže Mali i dodaje da će zakon o jednokratnoj pomoći biti završen u narednih desetak dana. On je podsetio da smo prošli kroz teške mere fiskalne konsolidacije.

"Ove godine smo planirali deficit za prvih pet meseci od 120 milijardi dinara, a manjak je 35 milijardi dinara, uštedeli smo 85 milijardi", kaže ministar.

"Mere ove godine koštaju 23 milijarde dinara, manje od naših ušteda. Ne menjamo plan zaduženja. Deo tog novca iskoristili smo za pomoć poljoprivrednicima, za kapitalne investicije, nijedna investicija nije stala", istakao je Mali.

On je dodao da je udeo javnog duga u BDP-u 51,4 odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, a prosek u Evropskoj uniji je 95 odsto.

"Tako da, sa te strane, pažljivo vodimo računa o svakom dinaru", zaključio je Mali.

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()