Menja se poreski sistem: Šta donose nova pravila za građane i firme u Srbiji?

Usklađivanje poreskog sistema sa pravilima EU važan je korak u procesu evropskih integracija i pripreme privrede za jedinstveno tržište, rečeno je danas u NALED-u na predstavljanju novog seta poreskih propisa koji će Srbija primenjivati od dana pristupanja Evropskoj uniji.

Set propisa između ostalog donosi izmene u oblastima PDV-a, akciza, dobiti i poreza na dohodak građana.

Šta se dešava sa novcem na računu kada vlasnik premine? Pravila koja često iznenade porodice

Menjaju se pravila za penzije u Srbiji: Ko će moći da dobije veća primanja?

Iako je cilj usklađivanje sa evropskim pravilima i modernizacija sistema, privreda poručuje da je ključno obezbediti predvidivost, zaštititi mala preduzeća i paušalce, ali i očuvati poreske olakšice koje podstiču zapošljavanje, naročito lica sa invaliditetom i inovacije.

Pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović pozvao je sve zainteresovane da tokom javne rasprave do 21. juna dostave konkretne predloge za unapređenje propisa.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović pozdravila je inicijativu Ministarstva finansija da kroz dijalog sa privredom unapredi poreski okvir i približi ga pravilima Evropske unije.

"Očekujemo da i druga ministarstva slede ovaj primer s obzirom da je za privredu ključna predvidivost propisa i transparentnost. Nagle promene pravila narušavaju stabilnost tržišta i sposobnost kompanija da se prilagode, pa je pravovremen dijalog preduslov za konkurentnost", rekla je Bojović, saopštio je NALED.

Predstavnici privrede ukazali su da je važno očuvati mere koje podstiču zapošljavanje, inovacije i socijalnu uključenost, poput olakšica za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, novih zaposlenih i ulaganja u startape.

Posebna pažnja posvećena je položaju paušalaca, za koje je predloženo povećanje limita sa šest na osam miliona dinara i mogućnost prelaska na model lične zarade nakon izlaska iz tog sistema.

Kako je istaknuto, od kada je limit od šest miliona dinara uveden potrošačke cene porasle su 76 odsto, dok je prosečna neto zarada porasla za 120 procenta.

Zbog toga ovaj limit više ne odražava aktuelne ekonomske uslove i u praksi ograničava rast i zapošljavanje u sektoru koji je jedini ostvario neto rast zaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu.

Kada je reč o akcizama, privreda je ukazala na potrebu za jasnim prelaznim rokovima, preciznim pravilima za elektronske evidencije i dovoljno vremena za prilagođavanje novim procedurama.

Istaknut je predlog da se doniranje hrane poreski rastereti, kako bi se podstaklo doniranje hrane i smanjilo njeno uništavanje i bacanje, u korist najsiromašnijih građana ali i životne sredine.

NALED takođe smatra i da poreske olakšice u oblasti poreza na dobit koje se odnose na podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom i ulaganja u inovacije treba zadržati, uz unapređenje mehanizama kontrole i usklađivanje sa pravilima EU o državnoj pomoći. 

Kirija košta manje od kafe u Beogradu: Stanari za godinu dana plaćaju samo 88 centi, ali postoji jedan uslov

U kojim godinama Evropljani kupuju prvi stan? Razlike među državama su ogromne