MMF upozorava: Evropa pod pritiskom skupe energije i geopolitičkih rizika

Evropska ekonomija nadalje beleži skroman rast uprkos sve većem broju šokova, ali je njen oporavak neizvestan zbog visokih cena energije, geopolitičkih rizika i strukturnih slabosti koje ograničavaju produktivnost i investicije, ocenio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF) u regionalnom ekonomskom izveštaju za Evropu.

Letnji toplotni talasi i suša dodatno su pogoršali posledice skupih energenata, dok američke carine i dalje opterećuju evropsku privredu, navodi se u izveštaju koji je objavljen u okviru godišnjeg sastanka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke u Bangkoku.

Bolje prognoze MMF-a za srpsku ekonomiju: UNA istražuje - hoće li građani to osetiti kao boljitak u novčaniku?

Cene energenata pritisle američku privredu: Da li sledi novi talas poskupljenja?

Pored toga, rastu pritisci na javnu potrošnju, posebno za odbranu, a povećanje prinosa na državne obveznice predstavlja dodatni problem za ekonomske izglede.

Energetski šok posebno je pogodio zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope, čiji se rast u velikoj meri oslanja na izvoz, dok su u pojedinim državama dodatno pojačani postojeći inflatorni pritisci, dodaje MMF.

U središtu evropskog problema nalazi se slaba produktivnost, povezana sa nedovoljnim obimom poslovanja kompanija i manjkom inovacija, upozorava se u izveštaju.

Nepotpuno jedinstveno tržište Evropske unije i prepreke na nacionalnom nivou otežavaju kompanijama napore da se prilagode, prošire poslovanje i pristupe većem tržištu.

To ograničava njihovu efikasnost i smanjuje podsticaje za ulaganja, dok su inovacije uglavnom postepene i koncentrisane u tradicionalnim industrijama sa sporijim rastom, poručuje MMF.

Otpornost evropske ekonomije dodatno ugrožavaju fragmentisano energetsko tržište i zavisnost od ranjivih globalnih lanaca snabdevanja fosilnim gorivima i kritičnim mineralima, napominje se u izveštaju.

Prema oceni MMF-a, nastavak energetske tranzicije neophodan je za smanjenje troškova energije i zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.

Ove slabosti postaju sve značajnije jer izvoz sve manje podstiče privredni rast, naročito u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, gde se prerađivačka industrija suočava sa snažnom konkurencijom iz inostranstva.

Za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope, koje gube deo konkurentnosti zasnovane na nižim troškovima, Fond preporučuje ulaganja u veštine radnika, reforme koje olakšavaju prekvalifikaciju, jačanje konkurencije i podsticanje inovacija.

Kako navodi Fond, takve mere trebalo bi da pomognu kompanijama da razvijaju nove proizvode, ulaze na nova tržišta i poboljšaju izvozne rezultate.

Zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji trebalo bi da sprovedu ambiciozne reforme kako bi iskoristile mogućnosti za transformaciju koje pruža proces pristupanja Uniji, zaključuje MMF na svojoj veb stranici.

Da li je bolje čuvati evre kod kuće ili ih investirati? Stručnjak ukazao na dva velika problema

Koliki rast cena očekuju građani, a koliki privreda? NBS objavila rezultate ankete