Nemačka upala u istorijsku krizu: Šokovi bez prestanka, investicije i radna mesta pod znakom pitanja

Ekonomski istraživači danas upozoravaju da se privreda Nemačke nalazi u jednoj od najdužih kriza u poslednjim decenijama, pošto neprekidni globalni šokovi, od pandemije koronavirusa, preko rata u Ukrajini, do aktuelnog sukoba na Bliskom istoku, slabe njen rast.

Prema analizi Instituta za nemačku ekonomiju (IW), ekonomski ciklus najveće evropske privrede je od 2020. godine u stalnim prekidima, bez stabilnog perioda oporavka, što je dovelo do trajne neizvesnosti u poslovnom sektoru.

Upozorenje MMF-a: Petina svetske nafte i gasa blokirana, energetski šok će pogoditi sve zemlje

Mali iz Vašingtona: "Svetsko tržište je poremećeno, ali Srbija se snalazi bolje od mnogih zemalja"

Istraživanje među oko 1.000 kompanija iz industrije, usluga i građevinarstva pokazuje da 43 odsto firmi posluje lošije nego pre godinu dana, dok samo 14 odsto beleži poboljšanje, što jasno ukazuje na dominaciju pesimizma u poslovnim očekivanjima.

Dodatno zabrinjava podatak da oko 40 odsto firmi planira smanjenje investicija, dok u industriji 37 odsto kompanija najavljuje smanjenje broja zaposlenih, a samo 14 odsto planira nova zapošljavanja, prenosi Viršaftsvohe.

U sektoru usluga odnos je nešto povoljniji, ali i dalje negativan, jer 28 odsto firmi planira otpuštanja, dok 22 odsto očekuje rast zaposlenosti.

Ekonomista Mihael Gremling  smatra da Nemačka "već godinama prelazi iz jednog ekonomskog šoka u drugi", pri čemu se čak i pozitivne prognoze brzo poništavaju novim krizama.

"Čeka nas dug oporavak": Šef Svetske banke o krizi na Bliskom istoku i fondu od 100 milijardi dolara

Istraživači ocenjuju da je trenutna kriza po svom trajanju i intenzitetu uporediva jedino sa periodom između 2000. i 2005. godine, kada su Nemačku pogodili pucanje dotkom balona, rast cena nafte i globalni šokovi posle 11. septembra.

Kako se navodi, tada je izlaz iz krize bio moguć kroz duboke strukturne reforme tržišta rada, poznate kao "Agenda 2010", koje su povećale fleksibilnost i smanjile nezaposlenost.

Ekonomisti i danas nude slična rešenja u poručuju da je Nemačkoj potrebna veća fleksibilnost tržišta rada i smanjenje birokratije, jer visoki administrativni troškovi i regulatorno opterećenje smanjuju produktivnost i konkurentnost privrede.

Mladi se vraćaju na selo: 111 porodica potpisuje ugovore za kupovinu kuće, sledi još 100

Situacija šokantnija od naftnog šoka 70-tih: Koliko će da skoče cene avio-karata?