Netanijahu naložio da se 'otvore slavine': Izrael od 7. oktobra pozajmio skoro 8 milijardi dolara

Izrael je objavio da se zadužio približno 30 milijardi šekela (7,8 milijardi dolara) od 7. oktobra, kada je započeo napade na blokirani Pojas Gaze, javlja Anadolu.

Privreda usporava od proglašenja ratnog stanja

Prema brojkama koje je objavilo izraelsko Ministarstvo financija, od 7. oktobra posuđeno je približno 8 milijardi dolara, od čega je više od polovine (16 milijardi izraelskih šekela) u dolarima.

Ministarstvo finansija nabavilo je još 3,7 milijardi šekela (oko milijardu dolara) s domaćeg tržišta na juče održanoj sedmičnoj aukciji obveznica.

Navedeno je kako je zaduživanje omogućilo mogućnosti finansiranja Izraela da u potpunosti i optimalno finansira sve potrebe vlade.

Na pomolu primirje u Pojasu Gaze: Hamas dao ponudu Izraelu

U Izraelu, budžetski deficit, koji je u septembru iznosio 4,6 milijardi šekela, porastao je u oktobru na 22,9 milijardi šekela, kako zbog velike javne potrošnje, tako i zbog usporavanja privrede. Ovakva situacija povećala je budžetski deficit u poslednjih 12 meseci na 2,6 posto.

Izrael je ušao u period intenzivne potrošnje nakon što je 7. oktobra ušao u ratno stanje. Premijer Benjamin Netanijahu najavio je da je "naložio da se otvore slavine".

Nasuprot tome, guverner Banke Izraela Amir Jaron naglasio je potrebu za uravnoteženim pristupom između podrške privredi i održavanja zdrave finansijske pozicije.

Rezervisti oslobođeni plaćanja poreza

Izraelski budžet bio je opterećen mnogim troškovima, kao što su troškovi vojske koja je neprestano napadala Gazu, oslobađanje od poreza za oko 350.000 rezervnih vojnika, dodatna finansijska podrška, poreske olakšice i smeštaj za evakuisane iz zona sukoba. Povlačenje rezervista iz radne snage i aktivna potrošnja takođe su oslabili proizvodnu i ekonomsku mobilnost.

Izraelski ekonomski list "Calcalist" piše da će ukupni troškovi rata premašiti približno 51 milijardu dolara. Šekel, koji je ušao u opadajući trend prema dolaru, pao je na najniži nivo u posljednjih 10 godina.

Izraelske devizne rezerve su se smanjile jer je Banka Izraela pokušala da zaštiti valutu zemlje.Prema podacima Centralne banke, rezerve su smanjene za 7,3 milijarde dolara na 191,2 milijarde dolara. Osim toga, objavljeno je da su porezni prihodi Izraela takođe smanjeni zbog usporavanja ekonomije.

Izraelska vojska zauzela zgradu parlamenta u gradu Gaza

Međunarodna agencija za kreditni rejting Standard & Poor's (S&P) 25. oktobra potvrdila kreditni rejting Izraela kao "AA-", promenila je izglede za rejting sa "stabilnih" na "negativne" zbog geopolitičkih rizika.

Fitch Ratings je početkom prošle sedmice objavio da je izraelski kreditni rejting "A+" stavio na negativan nadzor zbog geopolitičkih rizika.

Moody's je takođr 20. oktobra objavio da preispituje izraelski kreditni rejting "A1" radi mogućeg smanjenja.

Procenjeno je da će dodatni izdaci Izraela i usporavanje ekonomije dovesti do povećanja budžetskog deficita za 2023. godinu.