Ništa od oporavka Nemačke: Prognoza privrednog rasta više nego prepolovljena, sledi inflacija

Divljanje cene energenata zbog rata u Iranu skupo će koštati nemačku ekonomiju. Stručni instituti drastično su oborili prognozu rasta za ovu godinu.

Ekonomija Nemačke će ove godine porasti samo 0,6 odsto, umesto ranije predviđanih 1,3 procenta. Tako glasi prognoza vodećih ekonomskih instituta, objavljena ove srede (1. april).

Ekonomista Drobnjak upozorava: Slede nestašice svega, važno je da Srbija menja ekonomski model

Najnovije istraživanje šokiralo Nemce: Oko 90 odsto proizvođača očekuje negativne posledice rata u Iranu

„Šok sa cenama energenata u jeku rata u Iranu teško pogađa ekonomski oporavak, ali istovremeno ekspanzivna fiskalna politika podržava domaću privredu i sprečava jači pad“, naveo je Timo Volmershojzer, stručnjak instituta ifo.

Za narednu godinu očekuje se takođe smanjeni rast – samo 0,9 odsto, umesto ranije zacrtanih 1,4, prenosi DW.

Ništa od oporavka

To su loše  vesti za Nemačku koja je godinama bila u recesiji i tek je prošle godine zabeležila minorni rast.

Cene energenata će sada sprečiti oporavak, iako je i on mahom bio zasnovan na epskim ulaganjima u vojsku i infrastrukturu. Za te dve oblasti, vlada Fridriha Merca (CDU) zadužila se bilion evra za naredne godine.

Analiza ekonomskih stručnjaka pokazuje da će cene energenata izazvati inflaciju, makar privremeno. Cena gasa poskupljuje đubrivo, a to se preliva na cene hrane. Poskupljuje i transport robe. Poskupljenja onda smanjuju potrošnju.

Sumorne prognoze šefice Evropske centralne banke: Posledice rata sa Iranom biće dugotrajne

Pre pola godine su isti ekonomski instituti računali s rastom potrošačkih cena od 2 odsto u ovoj i 2,3 procenta u narednoj godini. Sada će biti više.

Stručnjaci se protive državnim intervencijama u tržište energenata i umesto toga predlažu „ciljane socijalne mere“ kojima bi se ublažio udar na džepove građana. Pretpostavlja se da će Savezna vlada ovih dana sniziti sopstvenu zvaničnu prognozu rasta koja je do sada iznosila jedan odsto.

Prolećne prognoze su važne, jer nagoveštavaju koliki će biti poreski prilivi. Manji rast znači manje potrošnje, pa i manje para u državnoj kasi. A to još pojačava pritisak na Vladu da štedi.

„Poruka prolećne dijagnoze istraživačkih instituta je jasna – konflikt na Bliskom istoku pojačava pritisak na nemačku politiku da odlučno pristupi strukturnim reformama“, rekla je ministarka ekonomija Katerina Rajhe.

Kaže, sada su potrebne „hrabre reforme“.

Broj stranih radnika u Srbiji vrtoglavo raste: UNA proverava da li to menja domaće tržište rada

Da li može da se dokupi staž za penziju? Sve što treba da znate o uplatama i rupama u zakonu