Nova surova realnost: Gubitak posla zbog veštačke inteligencije donosi neočekivane i dugoročne posledice

Gubitak poslova izazvan razvojem veštačke inteligencije mogao bi ne samo da oteža pogođenim radnicima pronalaženje zaposlenja na kratak rok, već i da ostavi dugoročne posledice koje mogu trajati godinama - poput nižih prihoda, odlaganja kupovine nekretnine i čak manje verovatnoće sklapanja braka, navodi se u novom istraživačkom izveštaju Goldman Sachs.

Ti negativni efekti su još izraženiji ako se dešavaju tokom recesije, upozorili su ekonomisti ove banke.

Budućnost je stigla: CIA počinje da koristi veštačku inteligenciju za analizu podataka

Vikipedija zabranila upotrebu veštačke inteligencije: Samo u ovim slučajevima može da se koristi

Najnovija analiza dolazi u trenutku kada ekonomisti, donosioci odluka, akademici i radnici širom različitih industrija pokušavaju da procene kako će ubrzani razvoj veštačke inteligencije uticati na ljude, sektore i društvo u celini. 

Goldman Sachs je ranije procenio da bi između 6 i 7 odsto radnika u SAD (oko 11 miliona ljudi) moglo ostati bez posla zbog AI tehnologija, piše CNN.

U novoj analizi razmatrani su dugoročni efekti gubitka poslova usled tehnoloških promena.

Kako bi to procenili, ekonomisti su se okrenuli podacima iz skorije prošlosti: identifikovali su zanimanja koja su od 1980. godine zamenjena tehnološkim inovacijama, a zatim pratili ishode na tržištu rada koristeći podatke iz National Longitudinal Surveys, istraživačkog programa koji prati živote ispitanika tokom dužeg vremenskog perioda.

Veštačka inteligencija počela da laže: AI modeli se udružuju i štite jedni druge od gašenja

Na osnovu analize, došli su do četiri ključna zaključka:

Kratkoročni efekti

Radnicima koji izgube posao zbog tehnologije potrebno je u proseku mesec dana duže da pronađu novi posao, a njihova realna primanja beleže veći pad (više od 3 odsto) u odnosu na druge radnike, kod kojih je uticaj zanemarljiv.

Dugoročne posledice

Deset godina nakon gubitka posla, realni prihodi tih radnika bili su za oko 10 procentnih poena niži u odnosu na one koji nisu ostali bez posla. Takođe, sporije su akumulirali imovinu, kasnije su kupovali nekretnine i odlagali osnivanje domaćinstva.

Različit uticaj

Pad prihoda bio je manji kod mlađih, visokoobrazovanih i stanovnika urbanih sredina. Bolje su prolazili i radnici sa kraćim radnim stažom, kao i oni koji su iskoristili programe prekvalifikacije.

Recesija pogoršava situaciju

Efekti gubitka posla zbog tehnologije dodatno se pojačavaju – nezaposlenost se produžava za još tri nedelje, a verovatnoća ponovnog gubitka posla raste za oko pet procentnih poena.

"Ovi obrasci ukazuju na to da gubitak posla usled veštačke inteligencije može imati trajne posledice po radnike, posebno kada se poklopi sa recesijom", naveli su ekonomisti Pjerfrančesko Mej i Džesika Rindels.

Ipak, ističu da, iako se velika pažnja posvećuje negativnom uticaju AI na mlade diplomce, ranija istraživanja pokazuju da su mlađi radnici koji su menjali poslove ili unapređivali svoje veštine imali bolje ishode, prenosi Telegraf.

Autori posebno naglašavaju značaj programa prekvalifikacije kao načina da se ublaže negativni efekti tehnoloških promena.

"Radnici koji prođu obuku često napreduju ka složenijim poslovima koji zahtevaju napredne veštine i veću povezanost sa informaciono-komunikacionim tehnologijama, čime smanjuju rizik od buduće automatizacije", zaključuju oni.

Ako želite bolje odgovore od AI, primenite ovih pet pravila: Jednu grešku svi prave

Oprez sa veštačkom inteligencijom u finansijama: Savetnik bez pravne odgovornosti, korisnici nisu zaštićeni